Nagrada kao „podsticaj“ i „opomena“

Ditmaršer landescajtung (Hajde): „Nagrađeno je pre svega istorijsko delo. EU iz godine 2012. sa svojim aktuelnim problemima, ispoliranim nacionalnim predrasudama i formiranjem frontova sigurno ne bi bila kandidat za nagradu. Razumljivo je to što Herman van Rompej ovo visoko priznanje želi da iskoristi kao vetar u leđa. Doduše, njegov predlog da se kao odgovor na krizu evrosistema Briselu daju veće nadležnosti, ide u pogrešnom pravcu.“

Flensburger tageblat (Flensburg): „Ova nagrada i njena dodela objedinile su mnoge – pa i protivrečne – stvari. Nagrada je visoko priznanje za veliko pomirenje u Evropi. No, ona je istovremeno i velika opomena. Jer, i pored svih zasluga za ljudska prava i razumevanje među narodima, Evropa je trenutno izložena velikim izazovima – i pri tome se nije pokazala u najboljem svetlu. Nacionalni egoizmi otežavaju sva nastojanja da se pojača saradnja na planu finansijske i ekonomske politike i dovode u pitanje evropsku solidarnost…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Komitet je često na čudan način birao dobitnike Nobelove nagrade za mir, ali Evropska unija je tu nagradu, bez svake sumnje – zaslužila. Dva svetska rata i holokaust, progoni, Hladni rat i podela Evrope; to što je Satri kontinent danas ujedinjen, nije nešto što se razume samo po sebi; to je rezultat jednog u istoriji besprimernog mirovnog projekta, koji su sproveli dalekovidi političari, tokom više generacija i pod zaštitom SAD. Zbog toga bi EU morala da se raduje Nobelovoj nagradi. Ali, ko se juče radovao? Mlade u Grčkoj, Španiji, Portugaliji i Italiji, u svetlu velikog broja nezaposlenih, kao da je prošla volja za Evropom. U Nemačkoj je preovladalo strahovanje građana da će morati skupo da plaćaju tuđe dugove. A Britanci raspravljaju o izlasku iz EU. Evropi danas nedostaju jasni ciljevi i zajedništvo – bez kojih kontinent ne može biti važan faktor u globalizovanom svetu. Tu su u poslednje vreme zakazale mnoge vlade, pa i Evropska unija. One izdaju čudne smernice, ali previđaju finansijske grešnike. Jaz između građana i birokrata se povećava. Karakteristično je da su nagradu primila tri seda gospodina koja poznaje samo mali broj Evropljana.“

Der noje tag (Vajden): „I pored toga, dodela ove nagrade je više od podsticaja. Ona pokazuje da je evropsko ujedinjenje uspešan model. Model koji smanjuje rivalstva i već decenijama obezbeđuje mir. Koliko je atraktivna Evropska unija – to, i pored svih problema, pokazuje broj zemalja koji ipak žele da postanu njeni članovi.“

Štraubinger tagblat/Landshuter cajtung (Štraubing/Landshut): „Mir od kraja Drugog svetskog rata, neosporni uspesi u pomirenju naroda, blagostanje i solidarnost – nijedna druga svetska regija ne može da se pohvali takvim uspehom. Nobelova nagrada za mir ne bi trebalo da bude samo podsticaj da se hvali prošlost, već i da se razvijaju koncepti za budućnost. I to ne samo oni koji ciljaju na brzu integraciju, već i na postojanost u politici.“

Rajn cajtung (Koblenc): „Nagrada je više od pohvale za šest decenija politike pomirenja, ona je izazov, poziv na delanje, obaveza da se dalje razvija uspešni projekat naših deda. Važno je da se zajednica vrednosti i solidarnosti osposobi za budućnost – a trenutno se nalazimo usred najtežeg testa u istoriji. Samo zajedničkim snagama Unija može opstati u globalnom takmičenju i odbraniti svoje blagostanje, svoje vrednosti i svoj model. No, dužnička kriza stvara sve veći jaz između davalaca i primalaca pomoći. Ona ugrožava osnove na kojima je nastala jaka Evropa: volju za zajedništvom, za kompromisima. A to nam je sada potrebnije nego ikada.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković