Na pomolu je „era seoba“

Događaji na grčko-makedonskoj granici su izazvali veliku pažnju nemačkih medija i zabrinutost komentatora u dnevnim listovima. Evo izvoda iz karakterističnih tekstova u štampi:

Zidvest prese (Ulm): „Šta da rade graničari kada stotine ljudi počnu juriš na barikade? Da ih strpa u zatvore? Da naprave krvoproliće? Na ta pitanja nisu odgovorili oni koji već nedeljama pričaju da izbeglička kriza može da se reši postavljanjem ograda. „Grupa nevoljnih“ u Evropskoj uniji mora da shvati da njen ego-trip neće dugo funkcionisati. Kancelarka je u nedelju još jednom naglasila da traži evropsko rešenje. Kada u Evropsku uniju budu stigle nove slike užasa, kontraši će morati da priznaju da su bili naivni kada su se zalagali za blokade.“

Ludvigzburger krajscajtung (Ludvigzburg): „Onaj ko ima srca, smatra da je nepodnošljivo ovo što se sada dešava. Reč je o izbeglicama, ljudima koji traže pomoć, a ne zločini. Sve je više tih ljudi koji se gomilaju na ničijim zemljama. Suzavac i mnoge suze koje su potekle i bez njega, nisu samo posledica jedne neophodne mere. One su posledica ogromne hladnoće i nesposobnosti Evropske unije. Neke zemlje – među kojima je i Nemačka – su možda stigle do svojih granica, ali Evropa ima 500 miliona stanovnika i milion izbeglica sigurno nisu ta granica za nju. Još ni izdaleka nije učinjeno sve kako bi se pomoglo ljudima da ostanu u svojoj otadžbini ili bar u prihvatilištima za izbeglice nedaleko od otadžbine.“

Folksštime (Magdeburg): „Angela Merkel svoju izbegličku politiku ne može više da objasni građanima koji s pravom traže da se smanji broj izbeglica ili bar broj ilegalnih migranata. Njeni najvažniji planovi ne mogu da se ostvare brzo: da se suzbiju uzroci izbeglištva i da izbeglice budu raspodeljene u čitavoj Evropi. Osim toga njeni argumenti nisu preterano ubedljivi: nema veze da li se izbeglički talas filtrira pred makedonskom ili grčkom granicom, ili u Turskoj. Uslediće svakako ružne scene sa mnogo razočaranih i ozlojeđenih ljudi. A Nemačka će kao obećana zemlja iza mora i bodljikave žice povećati broj onih koji nisu neposredno ugroženi već se nalaze u potrazi za boljim životom. To je pojava koju s pravom kritikuje austrijska vlada, i ne samo ona. Ako postoji evropsko rešenje, onda i Merkelova mora da se pokrene.“

Landescajtung (Lineburg): „Slike sa makedonsko-grčke granice i iz Kalea morale bi da postide svakoga ko u Evropi vidi nešto više od pukog ostrva blagostanja. Ako se ostane pri politici hermetičkog zatvaranja granica, biće i ljudskih žrtava. Oni koji govore o gornjim granicama i drakonskim merama na granicama, još nisu shvatili da je ovo tek prva seoba naroda – nju je prouzrokovao raspad Bliskog istoka. Borbe za resurse i raspodelu dobara će pokrenuti čitavu eru seoba. Na ovom svetu više neće biti jednostavnih rešenja, ali će biti boljih od Kalea i Idomenija. Hermetičko zatvaranje, bez pitanja: šta se dalje dešava sa ljudima sa druge strane ograde, nije dostojno rešenje.“

Tagesšpigel (Berlin): „U pamćenje nam je urezana molba kancelarke koja zapravo izgleda kao preklinjanje: verujte mi! Adresat nisu samo Nemci, već i svi Evropljani. Postoje dva moguća razloga da se Merkelovoj uskrati to poverenje. Ili će neko dati ubedljivu alternativu – kako rešiti krizu, ili će ljudi izgubiti poverenje u njen karakter.“

Junge velt (Berlin): „U Makedoniji – kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije – postoji strah da će postati 'tampon zona' za izbeglice ukoliko Beč ili Berlin zatvore svoje granice. Ta sudbina bi mogla da zadesi i Grčku. Prošle srede, Austrija je organizovala 'samit o izbeglicama' u Belu. Tamo bi državnici sa balkanske rute trebalo da se dogovore kako da bolje sarađuju – ali Grčka nije bila pozvana, što je izazvalo diplomatske razmirice između Atine i Beča.“