Na meti omikrona

U Nemačkoj je soj korona-virusa omikron do sada utvrđen u malom broju slučajeva, ali on se širi munjevitom brzinom i do sad je otkriven već u pedesetak zemalja. U Južnoafričkoj Republici utvrđeno je da je veliki deo od 42 osobe zaražene omikronom bio vakcinisan ili je već preležao koronu.

Aksel Sigal, profesor na tamošnjem Afričkom institutu za zdravlje, konstatuje da je efikasnost vakcine Bajontek/Fajzer „značajno pala“ u poređenju s ranijim sojevima korone. Nema te vakcine koja garantuje stopostotnu zaštitu, ali prema omikronu su dosadašnje vakcine samo još „donekle delotvorne“.

-pročitajte još: Omikron - blagi i drugačiji simptomi

Kako su naučnici utvrdili, virus je toliko mutirao da je velikim delom modifikovao svoje „bodlje“ na koje ciljaju današnje vakcine. Američka naučna firma „Nference“ u omikronu je utvrdila segment genetskog materijala kojeg nije bilo u dosadašnjim sojevima korone, ali jeste u jednom potpuno drugom virusu – onom koji uzrokuje prehladu.

Žilavi mutant

Kratko rečeno, omikron deluje kao da je nastao ukrštanjem virusa korone i prehlade. U suštini i nije presudno gde se to dogodilo – u prirodi ili, što je prema mišljenju stručnjaka iz firme „Nference“ verovatnije, kod nekoga ko je bio zaražen i koronom i prehladom. U svakom slučaju korona je dobila „nova krila“ kako bi mogla da se širi i napada naša tela – čak i ako je netko vakcinisan ili je preležao „pravu“ koronu.

Stručnjaci su još prilično oprezni kod „dobre vesti“ – da je omikron možda manje opasan. Entoni Fauči, savetnik američkog predsednika Bajden za zdravstvenu politiku, jeste rekao da je to „donekle ohrabrujuće“, ali, dodao je, broj ispitanih slučajeva još je veoma mali. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još nema saznanja da je preminuo neko ko je bio zaražen omikronom, a u Velikoj Britaniji kažu da takvih slučajeva uopšte nemaju u bolnicama. U Južnoafričkoj Republici ih je bilo, ali dok su pacijenti kod „obične“ korone u bolnici boravili u proseku 8,5 dana, s omikronom je prosek 2,8 dana.

-pročitajte još: EU protiv Omikrona: vakcina je nabolje oružje

Vakcinacija ipak koristi

Omikron dakle još nije problem: „Sad je naš problem soj delta i njime ćemo se baviti sve do januara. Omikron će biti naš problem tamo negde do sledećeg leta“, procenjuje glavni virusolog berlinske bolnice Šarite Kristijan Drosten.

Dodatni problem je to što su protiv omikrona manje efikasni i preparati koji se koriste kod već zaraženih za ublažavanje posledica, objašnjava virološkinja iz Frankfurta Sandra Zizek za agenciju dpa. Određeni monoklonalni preparati koji se daju rizičnim grupama u ranoj fazi bolesti ne deluju, a smanjena je i efikasnost uobičajenih preparata kao što su Pakslovid ili Molnupiravir.

Zbog toga ne bi trebalo pogrešno shvatiti poruku da i vakcinisani mogu da se zaraze omikronom – mogu. Mogu da se zaraze i oni koji prime treću dozu – ali to ne znači da vakcina uopšte ne deluje, već samo da je manje efikasna. Treća, tzv. „buster-doza“ opet povećava broj antitela i svakako je od pomoći.

Ipak, osnivač Bajonteka Ugur Šahin – iako je uveren da će delovati ili antitela ili T-stanice kako bi razvoj bolesti bio u najgorem slučaju relativno lak – najavljuje da će njegova firma lako da napravi novu vakcinu upravo protiv omikrona već do marta sledeće godine. To je naime prednost mRNA-tehnologije: ako se zna šta je tipično za neki virus, onda se relativno lako može napraviti i sredstvo protiv njega.

A da li će nakon delte i omikrona doći novi, ko zna kakav soj virusa? Bez ikakve sumnje – hoće. Virusi su mnogo jednostavniji nego ljudi, ali baš kao što kod nas dete nikad nije sasvim isto kao mama ili tata, tako je i nova generacija virusa bar malčice drugačija od prethodne. Mnogi umiru, a preživljavaju oni koji se prilagode.

Ono što može da nas teši jeste činjenica da su nove generacije virusa po pravilu manje opasne od „roditelja“, ali omikron nipošto nije virus kojeg nećemo ni da primetimo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.