Mutne granice rata i mira

Upotreba borbenih letilica smanjuje direktan kontakt, ali i povećava nasilje. Do tog zaključka došli su naučnici u svom „Izveštaju o miru 2013“. „Naoružane bespilotne letilice, postale su simbol 'rata na daljinsko upravljanje' i to je zabrinjavajuće“, kaže Mark fon Bemken, direktor bonskog Međunarodnog centra za konverziju (Bonn International Center for Conversion – BICC). „Politički nisu prihvatljiva ciljana ubistva osoba osumnjičenih za terorizam i to bez suđenje, ali i bez objave rata“, kaže Bemken.

„Upotrebom bespilotnih letilica gubi se granica između rata i mira“, naglašava Bruno Šoh iz Fondacije za proučavanje mira i konflikata (HSFK). U Pakistanu su, na primer, bespilotne leitilice korišćene za ciljano ubijanje ljudi iako ta zemlja nije u ratu sa SAD. Čak se i Nemačka, u skladu sa međunarodnim trendovima, naoružava takvim letilicama. Spor oko letilica 'Juro hok’ ne bi trebalo da zamagli činjenicu da savezna vlada namerava da, nakon jesenjih izbora, opremi Bundesver tom vrstom oružja. „Snažno se zalažemo za to da se Nemačke odrekne takve vrste naoružanja i da se na međunarodnom nivou založi za njegovu zabranu“, kaže Šoh.

Dileme oko izvoza oružja

Naučnici takođe kritikuju i sve veći izvoz oružja iz Nemačke. Savezna vlada je prošle godine, samo u Saudijsku Arabiju, izvezla oružje u vrednosti od 1,24 milijarde evra. To je više nego kompletan izvoz u prethodnih 13 godina.

Kada je reč o izvozu oružja, zvanični Berlin sprovodi tezu o uspostavljanju tzv. „regionalnih sila“ koje bi trebalo osposobiti da ograniče konflikte u svom susedu i na taj način preduprede međunarodnu intervenciju. „Podrška i osposobljavanje, umesto mešanja“, glasi ta formula. U regionu Persijskog zaliva to je dovelo do velikog naoružavanja tamošnjih monarhija, a protiv susednog Irana. Ipak, takva doktrina do sada nije odvratila Iran od daljeg razvoja sopstvenog nuklearnog programa. Pored toga, u zemljama kao što su Katar ili Saudijska Arabija u koje se oružje isporučuje, krše se ljudska prava.

Nemački institut za istraživanje mira zalaže se, ne samo za ograničenje izvoza oružja, već i za široku društvenu debatu o smislu i svrsi svega toga. „Trebalo bi preispitati praksu da savezna vlada o tome odlučuje iza zatvorenih vrata, u okviru Saveta za bezbednost. Nemački osnovni zakon ne predviđa postojanje jednog takvog tela“, naglašava Bemken. Umesto toga, o izvozu oružja trebalo bi da se diskutuje u Bundestagu kako bi o tome pravovremeno bila informisana i javnost. „Ne sme se dozvoliti da Vlada o izvozu oružja javnost informiše tek nakon više godina“, kaže Bemken.

Malo nade za Siriju

U „Izveštaju o miru 2013“ istraživači se bave i konfliktom u Siriji. „Sve moguće opcije u tom sukobu povezane su sa brojnim problemima i dilemama“, ukazuje Margret Johansen sa Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku Hamburškog univerziteta (IFSH). Ako bi se sukobljene strane u građanskom ratu jednostavno prepustile same sebi, postoji rizik da se konflikt proširi i na susedne zemlje. Sa druge strane, vojna intervencija nosi sa sobom ogroman rizik i nema garancija da bi dovela do mirnog rešenja. Takođe, uvođenje zone zabrane letova, a bez dodatnih vojnih mera, ne bi zaštitilo civile, a isporuka oružja opoziciji samo bi ubrzala trku u naoružavanju.

Jedino rešenje je, dakle, politički proces. Najpre treba doći do primirja i prekida vatre, a zatim pokrenuti nacionalni dijalog. Nemačka bi, kako je i sama najavila, mogla da pomogne tako što bi primila izbeglice iz te ratom razorene zemlje. Takva humanitarna pomoć bi u trenutnoj situaciji bila od velikog značaja. Pri tom ona ne bi smela da bude ograničena samo na hrišćanske izbeglice.

U svakom slučaju, istraživači su po pitanju Sirije pesimisti. „Postoje samo loša, manje loša i više loša rešenja. Ne postoji ono pravo rešenje“, ukazuje Bruno Šoh sa HSFK. Ako propadne najavljena Mirovna konferencija u Ženevi, situacija bi, smatraju istraživači, mogla da postane nepredvidljiva.

Kako dalje u Maliju?

Skepsa vlada i kada je u pitanju Mali. Uspon radikalnih islamista za sada je zaustavljen francuskom intervencijom. Politička situacija, međutim, nastavlja da se komplikuje jer stranke nisu u stanju da postignu konsenzus. I dalje postoji opasnost od dugotrajnog lokalnog rata koji bi mogla da dovede do vojne intervencije Francuske.

Istraživači imaju pripremljen čitav spisak mogućih mera koje bi trebalo da olakšaju situaciju i obnove demokratiju u Maliju. One pre svega podrazumevaju decentralizaciju te ogromne zapadnoafričke zemlje, sa naglaskom na većoj autonomiji regiona. Razvojna saradnja Evropske unije sa Malijem trebalo bi da bude usmerena na potrebe lokalnog stanovništva. Pored toga, ona bi trebalo da proširi svoju strategiju i na sve zemlje pojasa Sahela (zona između Sahare na severu i Sudana na jugu), i da u to uključi i regionalne sile kao što su Alžir i Nigerija.

Na kraju, istraživači beleže i jedan pozitivan razvoj događaja vezan za konflikt u Maliju: Narodna Republika Kina spremna je da u misiju UN toj zemlji pošalje svojih dodatnih 500 vojnika. To pokazuje da je Peking spreman na konstruktivnu saradnju i da konfrontacija između svetskih sila – SAD i Kine, nije neizbežna.

Autori: Betina Marks / Ivan Đerković
Odgovorni urednik: Nemanja Rujević