Municija iz Izraela i Južne Koreje za Ukrajinu

Kod vojne pomoći Ukrajini do sada se uglavnom raspravljalo o tenkovima, raketnim sistemima ili zahtevu za isporukom borbenih aviona. Nije se gotovo ni spominjala velika količina municije koju Ukrajina dobija. Pritom su samo SAD obećale ili već isporučile oko milion artiljerijskih granata. Ali, Amerikanci sve teže isporučuju tu municiju. Američka vojska u međuvremenu je morala da posegne za svojim skladištima u Izraelu i Južnoj Koreji.

„Mislim da će to postati problem“, kaže Maks Bergman iz Centra za strateške i međunarodne studije CSIS u Vašingtonu. „To odražava činjenicu da su se SAD i Evropljani u proteklih 20 godina, nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, pre svega koncentrisali na nekonvencionalne konflikte, kao što je borba protiv terorizma ili pobunjenika u Iraku ili Avganistanu.“

Odjednom su se Sjedinjene Države našle u situaciji da s Ukrajinom pomažu zemlju koja se u Evropi nalazi u konvencionalnom ratu s jednom vojnom velesilom, kaže Bergman.

-pročitajte još: Da li su sada na redu borbeni avioni, pa onda podmornica...?

Prilagođavanje industrije naoružanja traje godinama

I američka industrija naoružanja se u poslednje vreme više koncentrisala na novo visokotehnološko oružje, a ne na proizvodnju konvencionalne municije. Ona sada ne može jednostavno da prebaci sklopku na drugu stranu, napominje stručnjak za pitanja odbrane Bergman. „To je proces koji tek počinje. Nastaje praznina u kojoj SAD moraju da posegnu za svojim skladištima. Potrajaće nekoliko godina dok se tu ponovo bude nadopunjavalo.“

I Evropa mora da poveća svoje kapacitete. Evropski proizvođači oružja moraju ponovo da počnu da proizvode municiju. Do sada su se evropski proizvođači oružja suviše često koncentrisali na izvoz širom sveta, a ne na ono što je neophodno u Evropi. Potrebno je novo usmerenje, kaže Bergmann. „Otvoreno govoreći, za to su potrebne investicije. Nemačka, Evropska unija, druge evropske zemlje moraju ne samo da povećaju svoje izdatke za odbranu, već i da se usredsrede na ono najvažnije.“

Pregovori s Izraelom i Južnom Korejom

Da bi američka municiju sada bilo moguće dopremiti iz skladišta u Izraelu i Južnoj Koreji, Vašington je morao da pregovara s tim dvema zemljama. Municija koja je tamo uskladištena jeste istina američko vlasništvo, ali se ona tamo drži za slučaj mogućih sukoba na Bliskom istoku i u Aziji. Američki magacini u te dve zemlje trebalo bi što je moguće brže ponovo da budu popunjeni.

-pročitajte još: Međunarodno pravo: Kada je neka država „strana u ratu“?

Upitna visina pomoći od 2024. godine

U američkom Kongresu bi pomoć Ukrajini uskoro mogla da se suoči sa otporom, upozorava stručnjak iz CSIS Bergman. Od početka ove godine u Predstavničkom domu većinu imaju republikanci. I oni su, doduše, većinom za pomoć Ukrajini, ali sporna im je visina američke pomoći. Glasnije nego do sada postavljaće se pitanje da li bi Evropljani mogli da pruže veću pomoć.

Za 2023. su paketi pomoći uglavnom prihvaćeni, kaže Bergman. Ključne godine dolaze nakon toga. „Izazov će biti kako će izgledati 2024. Teško je zamisliti da ovaj Kongres ponovo prihvati pakete pomoći u istoj visini.“ Teret će više biti na Evropi ako SAD ne budu više pomagale Ukrajini u istom obimu kao 2022. i 2023. godine, upozorava Bergman.

Bajden protiv isporuke borbenih aviona

Američki predsednik Džozef Bajden izjasnio se protiv isporuke aviona tipa F-16 Ukrajini. Na novinarsko pitanje, da li je on za isporuku borbenih aviona Ukrajini, Bajden je odgovorio „ne“. Ukrajinsko rukovodstvo zahteva od zapadnih zemalja isporuku borbenih aviona. Bajdenov savetnik Džon Finer u jednom intervjuu prošle nedelje nije isključio mogućnost isporuke borbenih aviona F-16 Ukrajini.

Francuski predsednik Emanuel Makron ne isključuje isporuku francuskih borbenih aviona. „Načelno ništa nije zabranjeno“, izjavio je Makron na novinarsko pitanje u Hagu. Ipak, on upozorio na opasnost od eskalacije sukoba i dodao da mora biti ispunjeno nekoliko uslova. Najpre bi Ukrajina zvanično morala da zatraži avione. Osim toga, oružje ne sme da vodi eskalaciji i ne sme se napadati ruska teritorija, već ono može isključivo da služi jačanju sopstvene odbrane, rekao je Makron.

I nemački kancelar Olaf Šolc izjasnio se prošle nedelje u Bundestagu protiv isporuka borbenih aviona Ukrajini.

rb/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.