Može li Nemačka da rešava svetske krize?

„Podari nam mir“, peva hor od sedam članova na početku sastanka G20 – i to u tri varijante. Reč je o sopstvenom muzičkom programu sa jasnom političkom porukom. „Želja za mirom i boljim svetom je i želja grupe G20 i očekivanje svih od grupe G20“, rekao je ministar finansija Volfgang Šojble pozdravljajući svoje kolege po dužnosti i šefove centralnih banaka najvažnijih industrijskih zemalja.

To je veliki zahtev u vremenu obeleženom krizama – a baš su veliki akteri u grupi G20 oni koji sve više rade jedni protiv drugih umesto jedni sa drugima i zato nisu bez popriličnog udela u krizama širom sveta. Pored G7, tj. Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Japana, Kanade i SAD, i Rusija, Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južnoafrička Republika su u grupi G20, a tu su i Argentina, Australija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Koreja, Turska i Evropska unija.

Kako zaustaviti protekcionizam?

U mnogim od tih zemalja, postoji trend okretanja leđa globalizaciji i povratku nacionalnoj državi. Budući američki predsednik Donald Tramp nije jedini lider koji se zalaže za protekcionističke mere i koji svojom trgovinskom i ekonomskom politikom želi da zadovolji pre svega američke interese. I glasanje o „bregzitu“ i događaji u Turskoj ukazuju na kretanje ka izolaciji.

Nemačka vlada će za vreme samita G20 nastojati da se suprotstavi tom trendu. „Umrežavanje sveta“ – tako glasi moto za sledeću godinu. „Ne možemo, a i ne želimo, da zaustavimo globalizaciju“, rekao je ministar finansija Šojble. On smatra da je globalizacija poboljšala život miliona ljudi. Ali, „globalizaciju moramo učiniti još boljom“.

Umereno a ne preterano!

Mnogi ljudi se žale da je jaz između bogatih i siromašnih sve veći. „Zato moramo da se zapitamo kako da održimo jedinstvo društva i umerenost suprotstavimo preterivanju“, kaže Šojble, i dodaje da je upravo to snaga grupe G20. „Ona svojim članovima u vremenu krize pruža mogućnost otvorenog razgovora i zajedničkog traženja rešenja“, rekao je Šojble.

Slično argumentuje i nemačka kancelarka. Ona smatra da je istorija pokazala da povlačenja i koncentrisanje na sopstvenu zemlju nikada nisu doneli korist, već samo štetu, naglašava Angela Merkel. Nemačka smatra da je grupa najvažnijih industrijskih zemalja odgovorna za rešavanje velikih izazova globalizacije. „Iz pokreta povlačenja moramo da naučimo nešto, što znači, da treba otvoreno da razgovaramo o tome kakvi sve problemi postoje“.

Težište: Afrika

Sadržinski gledano, nemačko predsedavanje grupom G20 počiva na trojim stubovima sažetim u moto „Obezbediti stabilnost, bolje se opremiti za budućnost, preuzeti odgovornost“. Stabilnost se odnosi pre svega na privrede zemalja-članica. Saradnja oko međunarodnih finansijskih i poreskih pitanja, zapošljavanja, trgovine i investicija, mora da se nastavi. „Opremanje za budućnost“ obuhvata digitalizaciju svetske privrede ali i „Agendu 2030“ za održivi razvoj kao i Pariski sporazum o klimi.

Nemačka, osim toga, želi da ojača ulogu grupe G20 kao „zajednice odgovornosti“. Glavni projekat te zajednice je održivi privredni napredak Afrike. „Privatne investicije su ključ održivog privrednog rasta i borbe protiv nezaposlenosti u Africi“, rekao je ministar finansija Šojble. Uslovi života ljudi bi morali da se trajno poboljšaju konkretnim merama i zato treba stvori stabilne okvirne uslove za investicije. U to spada i dalji razvoj infrastrukture. U junu u Berlinu treba da bude održana posebna konferencija sa temom „Partnerstvo sa Afrikom“.

Rečima treba da uslede i dela

Početkom jula, šefovi država i vlada G20 će u Hamburgu da se sastanu na dvodnevnom samitu. To je i prilika da se Angela Merkel, nekoliko meseci pred izbore za Bundestag, prezentira kao svetska političarka sa velikom odgovornošću.

Šefovi država i vlada hoće da na tom samitu potpišu završni dokument. U nejmu bi trebalo da budu svi dogovori koje će različite radne grupe razrađivati u prvom polugodištu 2017. Na kraju, međutim, kako je to rekao Šojble, neće valjati da se rad G20 meri samo po objavljenim papirima – ni najbolji dogovori neće značiti ništa ako ne budu dosledno sprovedeni u delo: „Moramo da se potrudimo da i održimo obećanja koja smo dali svetu“. On smatra da samo tako može da se parira sve većoj skepsi svetskog stanovništva.