Moć konzervativnih Nemica
23. jul 2019.
Tri žene odjednom – to je za mnoge muškarce ipak bilo previše. Ursula fon der Lajen kao prva žena na čelu EU. Kristin Lagard kao predsednica Evropske centralne banke (ECB). I onda još i šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer na čelu Bundesvera.
Iza porasta ženske sile u Nemačkoj i Evropi krije se fenomen koji se često previđa: uspešna ženska politika se odvija i u konzervativnom taboru. Ona počiva pre svega na podršci očeva i supruga koji svoje „devojčice“ potpomažu prilježno i sa ponosom.
U slučaju Ursule fon der Lajen se steklo sve zajedno: kako njen otac Ernst Albreht, bivši premijer Donje Saksonije, tako i njen suprug Hajko i kancelarka Angela Merkel pomagali su njenu političku karijeru.
Helmut Kol i "njegova devojčica"
Angela Merkel je, opet, mogla da računa na Helmuta Kola. Moćni kancelar je bio jedan od njenih najvažnijih mentora. Nakon izbora za Bundestag u decembru 1990, Kol je „svoju devojčicu“ imenovao za ministarku za žene i omladinu u svojoj vladi.
Nova ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer takođe je imala svog „političkog oca“ – bio je to demohrišćanski premijer Sarske oblasti Peter Miler. Pre nego što je on nju 2011. predložio za svoju naslednicu na toj funkciji, bila je njegova lična referentkinja.
No, još i davno pre proglašenja Angele Merkel za prvu nemačku kancelarku (2005), konzervativni način podrške ženama je rezultirao uspešnim plasiranjem ćerki, supruga i izabranih političarki na najviše političke funkcije.
Širom sveta. U protagonistkinje spadaju između ostalog bivše premijerke Indira Gandi (Indija), Benazir Buto (Pakistan), Beata Šidlo (Poljska) i Margaret Tačer (Velika Britanija) kao i bivše predsednice Kristina Fernandez de Kirhner (Argentina) i Korazon Akino (Filipini).
"First Daughter"
Kada jednom stignu na vrh, konzervativne političarke se povremeno preobraze u feministkinje. Na Ekonomskom samitu žena u aprilu 2017 u Berlinu, kancelarka Angela Merkel je odustala od svoje uzdržanosti. Nakon što su šefica MMF Lagard i „prva ćerka“ Ivanka Tramp sebe okarakterisale kao feministkinje, to je učinila i Merkelova, doduše, uz dodatak: „Ja se nisam borila kao Alis Švarcer“.
Ta skromnost je na mestu: bez socijaldemokratskih pionira i pionirki u Nemačkoj ne bi bilo uvedeno pravo glasa za žene (1918). SPD je 1891. bila prva i jedina nemačka stranka koja je u svom programu imala uvođenje opšteg prava glasa za žene.
Bez socijaldemokratskih „majki“ Osnovnog zakona, u taj zakon posle Drugog svetskog rata ne bi bila uveden jedan od najvažnijih članova, naime, član 3 u kojem piše: „Muškarci i žene su ravnopravni“.
"Grupni portret s damom"
Ono što se danas samo po sebi razume, u političkoj praksi stalno mora iznova da se dokazuje – to je iskustvo Angele Merkel sa silnih samita na kojima njena egzotična pojava u blejzeru uvek upada u oči na „grupnom portretu s damom“.
Angela Merkel, feministkinja ne svojom voljom, i sama je odana nekim principima svog političkog oca Helmuta Kola: jedan od najvažnijih kriterijuma za pružanje podrške za nju je - lojalnost. To se vidi iz uspona Ursule fon de Lajen i Anegret Kramp-Karenbauer u njenom okrilju.
Najveća zasluga kancelarke za žensku politiku, posle 14 godina na funkciji, još je dalekosežnija. Merkelova se pobrinula za to da više niko javno ne osporava ženama sposobnosti potrebne za obavljanje najviših funkcija. Zato nazdravimo konzervativnoj podršci ženama!