Misija NATO iznad Baltika

„Da, zima u Estoniji je za mene, Španca, bila veoma hladna“, kaže oficir vazdušnih snaga Francisko Elijas Entrijalgo. U njegovoj otadžbini sada je 25 stepeni i sija sunce. U estonskoj bazi Amari je osam stepeni i pupoljci još nisu procvetali.

Estonski i španski vojnici slažu poslednje sanduke za transport. „Misija je okončana“, zadovoljno i sa osmehom na licu kaže oficir Entrijalgo, zadužen za kontakte sa javnošću. On, njegovih 120 drugova i četiri borbena aviona španske avijacije tipa Jurofajter vraćaju se kući i ustupaju svoje mesto britanskim vojnicima, koji preuzimaju nadgledanje vazdušnog prostora nad Baltičkim morem. Britanska predvodnica upravo raspakuje vojni materijal. Četiri britanska Jurofajtera trebalo bi da stignu tokom ove nedelje. Pre Španaca, za vazdušnu misiju NATO iznad Baltika bila je zadužena Nemačka.

Provokacije

„Naš zadatak je da osmatramo ruske avione, one koji se ne identifikuju po propisima“, kaže zamenik komandanta baze, estonski potpukovnik Ular Lohmus. „Ruski avioni često isključuju transpondere da se ne bi znalo na kojim su koordinatama u vazduhu. A neki avioni uopšte i nemaju transpondere. Zato se naši NATO-avioni približavaju ruskim avionima, fotografišu ih ili ih upozoravaju ako ustanove da su povredili vazdušni prostor iznad Finskog zaliva.

U poslednje vreme to se ne događalo toliko često kao na početku misije pre godinu dana. Pojačana kontrola očigledno pokazuje rezultate. Ipak, i dalje se dešava da ruska avijacija namerno i svesno provocira pokušavajući da proveri borbenu gotovost NATO i njegovu protivavionsku odbranu.

„Naši piloti mogu čak i da mahnu ruskim pilotima“, priča oficir Entrijalgo. Za četiri meseca tokom kojih su Španci nadgledalli vazdušni prostor, to se dogodilo deset puta. Avioni su jedni od drugih udaljeni samo par stotina metara. To je prilično opasna situacija, ako se uzme u obzir da su i NATO, ali i ruski vojni avioni, naoružani.

Mladi estonski premijer Tavi Roivas ponašanje ruskih komšija od početka ukrajinske krize opisuje ovako: „Oni su jednostavno veoma agresivni i neuračunljivi“, rekao je Roivas tokom jednog razgovora sa novinarima. Ali NATO Estoniji pruža sigurnost i zato je zajednička vojna misija veoma važna. Estonija nema sopstvene borbene avione, ta zemlja može samo da ustupi bazu sa najmodernijom opremom i infrastrukturom.

NATO - za bezbednost

Zahvalni smo i ponosni što nas, kao malog partnera, u NATO uzimaju ozbiljno. Misija NATO-Air-Policing u Estoniji predstavlja snažan signal da Alijansa nije zaboravila krajnji istok Evrope“, kaže estonski premijer i dodaje: „Dobar je osećaj biti u ovim kriznim vremenima pod zaštitom NATO“.

Formiranje avijacije Estonije na samom je početku. Ta zemlja izdvaja dva odsto od bruto društvenog proizvoda za odbranu, najviše od svih baltičkih država. Ali taj novac nije dovoljan za borbene avione i funkcionalnu avijaciju. U hangarima vazdušne baze nalazi se nekoliko aviona za trening, helikoptera, dva Antonova i jedan prastari avion. „Od NATO-vojnika koju su bili ovdje, naučili smo mnogo toga“, kaže potpukovnik Ular Lohmus. Od 2014. su u bazi najprije bili danski vojnici, potom nemački, nakon toga španski i sada britanski.

Još od 2004. se iz Litvanije stalno kontroliše nebo iznad Baltičkog mora. Upravo je sleteo španski borbeni avion. Za tim Franciska Elijasa Entrijalgoa i njegove španske kolege bio je to jedan od poslednjih letova iz baze Amari. Danas, 5. maja 2015, taj posao preuzimaju Britanci, a nakon njih ponovo dolaze Nemci. Bradati Španac sa osmehom kaže: „Najteže nam je palo što je vreme tako loše. Ali Estonci su nam pružali veliku podršku.“ Ako misija na krajnjem istoku Evrope potraje, Entrijalogo i njegova jedinica ponovo će se vratiti. Možda tada bude leto.