Minimalna satnica ili socijalna pomoć?
27. jun 2018.
Komisija za minimalnu satnicu je preporučila da se ta satnica 2019. godine podigne na 9,19 evra, a 2020. na 9,35 evra. Trenutno ona iznosi 8,84 evra. Komisiju čine predstavnici poslodavaca, sindikata i nauke. Ideja iza ovog povećanja je da „minimalac" prati razvoj ugovornog mesečnog ličnog dohotka. Smatra se da se pravilnim regulisanjem, odnosno povećanjima, minimalne satnice, primanja sloja koji najmanje zarađuje drže na nivou kojim se stalno „drži priključak" sa slojem nižih i srednjim primanja. S druge strane, visina minimalne satnice mora biti podešena i tako da osnovna socijalna pomoć ne bude privlačnija kao neka vrsta zarade bez rada. Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su povodom najnovije mere objavljeni u nemačkoj štampi.
Rajnpfalc (Ludvigshafen): „Opštevažeća zakonska minimalna satnica nije u skladu sa delom velikim razlikama između privrednih grana. Bolja bi bila rešenja koja su orijentisana prema specifičnim branšama – to bi stvorilo nešto reda kada je reč o uslovima rada i plaćanja. To pomaže kako zaposlenima tako i mnogim preduzećima jer suzbija sistem konkurencije u kojem se jednostrano polaže na sve manje izdatke za plate."
Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Predlog je pažljivo izbalansiran. Jer, donja granica u plaćanju ne sme postati ubica poslova – pre svega u Istočnoj Nemačkoj, gde je nivo plata i dalje relativno nizak a privredni razvoj slabiji nego na Zapadu. Ono što bi sada treblo učiniti jeste: pooštriti kontrole rada na crno, kao i što je moguće više radnika plaćati po osnovu ugovora po utvrđenim platnim tarifama."
Velt (Berlin): „Pravila postoje da bi se kršila. Prema toj devizi je Komisija sprovela već drugo precizno podešavanje koje je ispalo mnogo više nego što se očekivalo. U tome se krije veliki rizik s obzirom na usporen rast konjunkture. već i danas, mnogi primaoci socijalne pomoći teško uspevaju da se vrate na tržište rada. Jer, politika ima je postavila nove prepreke koje nemaju mnogo veze sa minimalnom satnicom."
Landescajtung (Lineburg): „Minimalna satnica je od početka bila pilula za smirenje a ne odgovor na ekonomsku realnost. Nemačka vlada, pre svega SPD, htela je da na taj način relativizuje greške počinjene u prošlosti, na primer, način na koji je regulisana socijalna pomoć, ili spasavanje banaka. Ali, minimalna satnica ne može da funkcioniše kao pilula za smirenje. To je najmanje što građani mogu da očekuju. Čak i ako uskoro bude i trećeg povećanja, Nemačka će u poređenju sa drugim zemljama tu ostati negde na začelju srednjeg reda (…) Ono što nam je potrebno jeste više direktne demokratije. Tako bi mnoge stvari bile brže rešavane."
Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Na dnevnom redu je povećanje minimalne radne satnice – da li će to dovesti do željenog socijalnog napretka? Broj onih koji su i pored zarade upućeni na potporu države nije se smanjio. Minimalna satnica ne stavlja zakone ekonomije van snage. Mora postojati mogućnost da se jedno radno mesto finansira. A tu su pojedine branše stigle do svojih granica.
Priredio Saša Bojić