Merkel igra na Merkel

Dakle, ova žena ima živce. Ili prosto više ne primećuje šta se oko nje događa. To svako može da tumači kako hoće. Pre tri dana Angela Merkel je Nemcima najavila da želi da nastavi da bude kancelarka u ovim burnim vremenima, nakon jedanaest godina na toj funkciji. Sada stoji za govornicom u Bundestagu, tokom rasprave o budžetu.

I objašnjava. Šta tačno objašnjava?

Zašto hoće da nastavi? Ne baš.

Šta tačno hoće da uradi? Takođe ne.

Sa kime tačno? O tome ni reči.

Pa šta je uopšte rekla?

Probleme ne rešavati, bolje ih objasniti

Merkelova radi kao i do sada: sve goruće stvari, koje su postale opasne samo se kratko spominju. Rečima, kojima se ukućan obaveštava da bi na stepenicama trebalo promeniti sijalicu. Socijalna tržišna privreda, država, monopol na silu? Kada je o tim pitanjima reč, ljudi su onespokojeni. Turska? Alarmantno je šta se dešava, ali nastavljamo razgovore. Ukrajina i Rusija? Nije onako kako želim. Sirija: zastrašujuće. Tramp? Nije spomenut.

Jednom prilikom kancelarka je kazala da vrednosti poput demokratije i ljudskih prava moraju zajednički da se brane, i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Aha. Ali sad, kada su problemi tu, moramo bolje da ih objasnimo ljudima, jer Nemcima nikada nije bilo bolje nego danas! Kraj obaveštenja.

Takva je uvek bila, ova protestantska žena iz Hamburga sa istočnonemačkom biografijom. Pre tri godine njena glavna poruka u predizbornoj kampanji je bila kada je na televiziji pogledala građane direktno u oči i rekla „oni me znaju". I zaista Nemci su dugo vremena želeli upravo takvu kancelarku. Svet pun histeričnih ljudi, populista, nacionalista. Pun bregzitovaca koji rade na svoju ruku. I usred njih žena koja takođe nema odgovor, ali je ipak i dalje normalna.

Zar Nemačkoj zaista ne treba plan?

Sada međutim postoji difuzno predosećanje da to više neće biti dovoljno u godinama 2017, 2018, i narednima. Da je Nemačkoj neophodan plan - kako to divljački zahteva Levica. Kao na primer Sara Vagenkneht koja traži da se stane na put pljačkaškom kapitalizmu. Ili zahtevi Zelenih za očuvanje klime i jačanje temeljnih prava. Ili nekako biti socijalniji, kao što govori Socijaldemokratska partija Nemačke.

Kod Merkelove to ovako zvuči: globalni problemi moraju zajednički da se rešavaju. Poznajem sve važne ljude. Dajte da ja to uradim. Ili: kuća je u sasvim dobrom stanju, promenićemo sijalicu na stepeništu, možda bi dobro došao neki lep tepih, ali inače? Jel to neko rek'o da je čitava zgrada trula, da prokišnjava i da može da sruši? Nemojte, molim vas!

Ukoliko Angela Merkel zaista na taj način stvarno ponovo pobedi na izborima, onda je zaista tačno da ovoj zemlji isuviše dobro ide da bi se gubili živci.