Mej-dej u Briselu
14. decembar 2018.
Tereza Mej je i sama smanjila očekivanja. Ne računa sa „trenutnim probojem“, izjavila je po dolasku na samit EU u Briselu, ali računa na „neophodne garancije“.
Mejeva je doduše u sredu uveče preživela glasanje o nepoverenju, ali više od jedne trećine poslanika je tražilo njeno povlačenje. Sada joj je potreban uspeh u Briselu.
Glavna sporna tačka je uvek iznova ista: kako nakon Bregzita rešiti pitanje granice između Irske i Severne Irske. Obe strane, i Velika Britanija i EU, po svaku cenu žele da izbegnu čvrstu granicu sa kontrolama između Irske, članice EU, i Severne Irske koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva.
Zato bi, kao prelazno rešenje – dok se odnos sa EU ne preuredi – čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da ostane u carinskoj uniji, a Severna Irska faktički čak i dalje na tržištu EU. U pregovaračkim tekstovima se to zove „backstop“.
„Bekstop“-odredba ne može jednostrano od strane Velike Britanije da bude ukinuta, već samo uz obostranu saglasnost.
Za mnoge konzervativne poslanike je to nepodnošljivo. Oni kažu: ta odredba isuviše ograničava slobodu Britanaca – cilj Bregzita je konačno bio da Velika Britanija bez usaglašavanja sa EU može sama da donosi odluke.
Uostalom mnogi konzervativci se pribojavaju slabljenja veze između Severne Irske i Velike Britanije. To prvenstveno važi za poslanike severnoirske stranke DUP (Demokratska unionistička stranka), koja je do sada Mejevoj osiguravala većinu u Donjem domu parlamenta. Postoji strah da bi prelazno rešenje moglo da potraje.
Malo manevarskog prostora
Ali mogućnosti Mejeve i ostalih šefova država ili vlada, za dalje ustupke, su ograničene. Mejevoj želi da se pomogne. Na kraju krajeva, zemljama EU je u interesu očuvanje većine u Donjem domu, kako bi se time sprečio neuređeni Bregzit. Sa druge strane vlade odbijaju izmene u sporazumu o izlasku iz EU.
Za nemačku kancelarku Angelu Merkel u obzir još samo dolaze „dodatne garancije“ , kazala je po dolasku u Brisel, bez pojašnjenja šta time tačno misli.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je naglasio: „Uvek smo imali u vidu irske interese.“ To znači: granica bi morala da ostane otvorena. Ali neke stvari mogu „bolje da se objasne i definišu“. I on je ostao nejasan.
Diplomatsko balansiranje
Iz nacrta deklaracije samita se već sada može videti koliko je malo prostora za pregovore. Garancija za otvorenu granicu Irske, kako se navodi, po mogućstvu ne bi trebalo da se spominje, a ako već, onda „samo za kratko vreme“. Ali ograničavanje „bekstopa“, što zahtevaju tvrdolinijaši u Londonu, u nacrtu se uopšte ne spominje.
Odnos prema Mejevoj, koja je kod kuće jako oslabljena, pravo je diplomatsko balansiranje. Do 21. januara bi u Donjem domu trebalo da se održi glasanje o sporazumu o Bregzitu. S obzirom da se nazirao neuspeh, Mejeva je glasanje već bila odložila. Ukoliko je Brisel odbije, izgubila bi na glasanju, a Velika Britanija bi mogla da krene ka neuređenom izlasku iz EU.
Posledica toga bi mogao da bude privredni haos na obe strane Lamanša. Opet, ukoliko se Mejevoj da previše, dovodi se u opasnost jedinstvo EU i popušta se pred pritiskom londonskih tvrdolinijaša. Sve to dobija dodatnu dramatiku zato što Bregzit sat otkucava. Krajem maja se završava britansko članstvo u EU, sa ili bez sporazuma.