Mešavina mirovne poruke i velikosrpskog inata
11. septembar 2018.
„Bio je najavljen veliki, istorijski, govor“, piše Andreas Ernst za Noje cirher cajtung: u tekstu pod naslovom „Vreme za rešavanje kosovskog pitanja ponovo počinje da ističe“:
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je da Srbima na Kosovu u nedelju pokaže svoje viđenje budućnosti srpsko-kosovskih odnosa. No, ono što je rekao u podeljenom gradu Mitrovici nije bilo mnogo vizionarski: mešavina mirovne poruke i velikosrpskog inata. Više hiljada Srba ga je slušalo sa pažnjom i skepsom. Aplauz je ostao štedljiv. Vučićeva ideja da se promenama granica deblokiraju odnosi sa susedima stvara strah i budi nade među kosovskim Srbima. U vazduhu visi razmena teritorija između Severa Kosova naseljenog Srbima i sela na Jugu Srbije u kojima žive Albanci.“
„Neki su Vučićev govor poredili sa onim Miloševićevim iz 1989. na Gazimestanu, 30 kilometara južnije. Na taj govor se često gleda kao na uvod u jugoslovenske ratove, sa jadikovanjem nad ugroženim srpstvom i najavama predstojećih borbi. No, to poređenje zapinje. Miloševć je tada helikopterom dolebdeo s neba i pozdravile su ga stotine hiljada ljudi. Tada je bila prisutna i crkva koja je podržala njegove velikosrpske planove. Danas je Srpska crkva kategorično protiv odustajanja od pretenzija na Kosovo do kojeg bi došlo u slučaju promene granica kakvu zamišlja Vučić. Umesto crnih mantija crkvenih velikodostojnika, srpskog predsednika su u Mitrovici podržavale grupe u narodnim nošnjama.“
„No, pomenut je i Gazimestan – na dvostruk način koji je tipičan za Vučića. On je kritikovao iluzije u srpskom planu: pogrešnu procenu odnosa snaga, zapostavljanje želja suseda. I sve to je dovelo do toga da danas u hrvatskom Kninu, u Sarajevu ili Prištini više nema Srba – prognani su, sve je izgubljeno. Vučić je rekao da nije bilo realne procene i trezvenosti. Ali istovremeno je Miloševića nazvao velikim srpskim vođom koji je hteo najbolje, ali se prevario.“
„Neki komentatori u tom dvoznačju vide računicu. Smatraju da Vučić hoće da dobije poene i od liberala i od nacionalista. No, ta analiza je nepotpuna. Ovde nije došla do izražaja računica, već njegov stav: za Vučića nisu problem srpske pretenzije, već to što su pogrešno sprovođene u delo, naime nasiljem, i zato nisu uspele.“
„Lako je pretpostaviti da je baš ta rečenica o velikom srpskom vođi Miloševiću u svim bivšim jugoslovenskim republikama bila skandalozna i da se našla u udarnim vestima. Tako je govor u Mitrovici nanovo pokazao da Vučić jeste dinamičan političari prefrigan taktičar, ali ne i državnik koji stvara poverenje i kakav je sada potreban Srbiji i regionu.“
Priredio Saša Bojić