Manje šminke, više burki
19. februar 2012.Na televizijskim stanicama Avganistana žene nisu nikakva retkost, ali nijedna se do sada pred kamerama nije pojavila bez marame na glavi dok neke čak nose i burku. Pa, ipak, tamošnji ministar za kulturu i informacije uputio je nedavno pismo medijima u kojem od njih traži da se žene na malim ekranima ne pojavljuju našminkane kao ni bez obaveznih pokrivala za glavu. Mnogi u ovom pismu vide prve korake povratka u vremena kada su ovom zemljom vladali talibani koji su ženama zabranjivali gotovo sve.
Decenija bez slike i tona
„Da žene u Avganistanu prilikom čitanja vesti na televiziji nose maramu ili čak i burku, nije nikakva retkost. Naprotiv, to je nešto sasvim normalno. Nakon ovog pisma smo s pravom zabrinuti jer se pitamo što će nam doneti budućnost i mirovni pregovori s talibanima. Brinemo se oko toga što će se dogoditi nakon 2014. godine“, kaže Sami Mehdi, urednik informativnog programa TV One.
Naime, 2014. godine bi zapadne snage trebalo da se u potpunosti povuku iz Avganistana, a za sada nije izvesno hoće li demokratske snage u zemlji moći da se odupru talibanima. Šta bi to konkretno značilo za medije i položaj žena u ovoj zemlji? Mehdi tvrdi – ništa dobro. Njegova sećanja na 10 godina vladavine talibana koji su između ostalog u potpunosti zabranili i „ton i sliku“ za njega su još uvek itekako živa.
„Talibani su protivnici slobode medija u Avganistanu. U njihovo vreme nismo imali slobodu štampe, nismo smeli da emitujemo radio ili niti televizijske programe. Oni su isto tako protiv toga da se žene pojavljuju pred kamerama. Možda je ovo pismo ministra na neki način ustupak talibanima kako bi se smirili i udobrovoljili i da ne bi tražili više“, kaže Sami Mehdi.
„Ne tražimo burke nego samo manje šminke“
Sam ministar kulture i informacija Sajed Makhdun Rahin na sve ovo gleda sasvim drugačije. „Meni zaista nije jasno zašto zapadni mediji nisu u stanju da razumeju našu situaciju. Mi ne tražimo od žena da se u potpunosti pokriju i da nose burke. Ali dobili smo pismene žalbe od nekih pripadnika Parlamenta u kojima stoji da se neke žene pred kamerama pojavljuju ‘preslobodno’. To znači jako našminkane i bez marame na glavi. Žalile su se i mnoge porodice. Njihove žalbe se odnose na dva televizijska programa, ali mi smo pismo uputili na sve jer želimo da svakog informišemo da očekujemo da se voditeljke na televizijskim ekranima pojavljuju jednostavno obučene i da treba da izbegavaju neodgovarajući način šminkanja. To je sve“, kaže ministar Rahin.
U poređenju sa deset godina vladavine talibana, žene u Avganistanu danas uživaju mnogo više prava i slobode. Neke su se čak kandidovale i na poslednjim parlamentarnim izborima, dok veliki broj pohađa škole i fakultete. Pa, ipak, mnoge se boje da je pismo ministra tek prvi korak uvođenja starih zakona po meri talibana. Kako zaključuje Mehdi, pregovori s talibanima se nalaze u prvoj i vrlo osetljivoj fazi. Mir s njima je svakako važan, ali on ujedno znači i uključivanje ovih radikalnih islamskih snaga u vlast. A to je upravo ono čega se žene u Avganistanu najviše boje. I ne samo one. Za sada barem mogu otvoreno i javno govoriti o svojim strahovima. Kako će biti u budućnosti, tek će se videti.
Autori: Kaj Kisner / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević