A, pa to bi neko da bude kralj Evrope! Francuski predsednik zna da govori. Oni koji ranije nisu verovali u EU, kada su čuli kako se Makron razglagoljao o istoriji i budućnosti ujedinjenog kontinenta, mora da su pohrlili u njegov tabor… Angela Merkel u čitavom svom političkom životu nikada nije održala takav govor o Evropi. Ona i nije baš vična velebnoj retorici. Emanuel Makron, međutim, veruje u snagu reči; na koncu konca, kao ubeđeni Evropljanin, tako je i pobedio na izborima.
En marche – ali kuda?
Emanuel Makron ne želi da pokrene samo Francusku, već je svojim govorom na pariskoj Sorboni izneo i mapu puta za Evropu. Pri tome se potrudio da svakom ponudi ponešto. Svojim Francuzima je namenio redove posvećene socijalnoj zaštiti i solidarnosti na kojima se mora dalje raditi. A njihov strah od „stranca“ je hteo da razveje uverenjem da EU mora efikasno da čuva svoje granice i ograniči imigraciju.
Osim toga, on bi hteo zajedničku azilantsku politiku, a i da protera potražioce azila čiji su zahtevi odbijeni. Inače će, kako smatra, desničarski ekstremizam da dobije krila. O kojem je inače – gledajući na jačanje AfD u Nemačkoj – rekao: „Mislio sam da se prošlost neće vratiti“.
Njegov nacrt povremeno ima karakter čudotvorne kutije. U njoj se nalazi bezmalo svaki reformski predlog o kojem se u novijoj prošlosti raspravljalo u EU. Odbrambena unija, na primer, čiji temelji moraju biti udareni još pre Božića. Hajde da razmenimo vojnike, to jest, da primimo vojnike drugih zemalja u svoje redove i obratno, dodao je francuski predsednik. Umešno je mešao velike reformske projekte sa malim koracima koji mogu da stvore osećaj uspeha.
On hvali ideju „digitalnog poreza“ o kojoj trenutno žestoko diskutuju ministri finansija EU. Veliki internet-koncerni bi porez trebalo da plaćaju tamo gde i ostvaruju dobit. Makron bi da otvara evropsku agenciju za inovacije, da oblikuje digitalnu budućnost, da otvara energetsko tržište, da štiti poljoprivredu i bezbednost životnih namirnica. Nije propustio da spomene nijedan koristan projekat.
Za svakog ponešto – pa i za Berlin
Deo projekta za budućnost koji je izneo Makron direktno se tiče i Berlina. On čestita Angeli Merkel na pobedi, a pri tome zna da je u Evropi od nedelje zajedno sa Merkelovom oslabljen. A i okuražio je da se bori protiv desničarskih ekstremista, jer se u tu borbu razume, mora i on da je vodi kod kuće.
I tako, gotovo usput, dotače se Makron i teme zvane evrozona. EU, veli, mora imati zajednički budžet kako bi se odbranila od ekonomskih šokova. A taj budžet bi u početku mogao da se napaja novcem ubranim od „digitalnog poreza“. I, da, on hoće da se ustoliči i novi ministar koji bi nadzirao zajednički monetarni prostor.
Naravno da je francuskom predsedniku jasno da sa Slobodnim demokratama u berlinskoj vladajućoj koaliciji neće moći da se upušta u velike skokove. S druge strane, FDP zna da Makronu mora da pruži ruku da bi mu omogućila bar male uspehe. Jer, ako on propadne, ni Liberali neće imati šta više da brane.
Makronu je potrebna Angela Merkel
Govor Emanuela Makrona je pametno smišljen. U mnoštvu reformskih planova, projekti koji su sporni ostali su neprimetni. Sa nekim planovima će se jamačno napredovati, na primer, sa odbranom, obezbeđivanjem granica, antiterorističkom borbom itd. Zato Makron neće izgledati kao gubitnik – čak i ako deo predloga ne preživi prolazak kroz žrvnjeve Evropske politike.
Elem, hoće li predsednik sada preuzeti vodeću ulogu Angele Merkel? – Ne baš. Jer, on zna da su mu potrebni njeno iskustvo i njen talenat za praktičnu politiku, kompromise i rešenja. Bez kancelarke on nema mnogo šansi – samo zajedno njih dvoje u Evropi mogu postati koliko-toliko jaki.
S druge strane, Emanuel Makron ima nešto što Merkelova nema. On suverenitet, jedinstvo i demokratiju u Evropi može da propoveda tako da ga ljudi slušaju. I hoće da osvoji prevlast kada je reč o tumačenju i oblikovanju budućnosti Evrope.