Makron rizikuje
11. decembar 2018.Obraćajući se naciji, predsednik Emanuel Makron priznao je da deo krivice za trenutno stanje u Francuskoj snosi i on. I najavio je mere uz pomoć kojih nastoji da umiri demonstrante: povećanje minimalne plate, smanjenje poreza na penzije, ukidanje oporezivanja prekovremenih sati, odustanak od nekih planiranih poreza.
Cajt o tome piše: „Emanuel Makron je konačno u Žutim prslucima prepoznao ono što oni stvarno jesu: najveća opasnost za njegovo predsednikovanje. (...) Prošlog vikenda na ulicama u Francuskoj bilo je više od 100.000 ljudi, a i dalje, prema ispitivanjima javnog mnjenja, tri četvrtine Francuza smatra da su protesti legitimni. To bi mogla da bude rekordna podrška. Protest železničara, iskusnih u borbi za svoja prava, ili učiteljica i učitelja, podržavalo je manje od polovine Francuza. Žuti prsluci su dakle veoma popularni. To za sada nisu promenili ni nasilni izgredi stotina njihovih pristalica.“
Špigel u svom internet izdanju podseća da je Makron pobedio upravo zbog masovnog nezadovoljstva Francuza, ali da se to nezadovoljstvo sada okreće protiv njega: „On je sada u poziciji u kojoj su pre njega već bili mnogi predsednici: popustio je pod pritiskom ulice. To će verovatno da izazove probleme sa Briselom, jer mere koje je najavio koštaće mnogo milijardi. Francuska će teško ispuniti kriterijume EU po kojima zaduženje budžeta ne sme da bude veće od tri odsto. To sa interesovanjem prati i vlada u Rimu – jer ona se upravo nalazi u sukobu sa EU zbog prevelikih izdataka. Baš nju je Makron do sada posebno kritikovao.“
Velt uočava socijalni zaokret u eri Makron: „Francuski predsednik razumeo je poruku svog besnog naroda. I preko televizije mu je poslao ljubavnu poruku. On je time mnogo rizikovao. Ali sa većim rizikom se sada suočavaju Žuti prsluci. (...) Mnoge Francuze će Makronove reči da umire, možda toliko da se i pomire sa svojim predsednikom. Drugi će i dalje ostati nezadovoljni, jer ništa – nikakve mere, nikakve premije, nikakvo smanjenje poreza, ma koliko bilo lepo – ne može da ublaži njihov bes. Oni žele da sruše predsednika, a s njime najradije i Republiku.“
Frankfurter algemajne cajtung konstatuje: „Francuski predsednik Emanuel Makron hteo je da Francuzima nametne ekološki porez. Ali protesti protiv te odluke sve su se više rasplamsavali i eskalirali. Sada se on obratio svom narodu. Želi da mu se približi – jer je, navodno ili stvarno, izgubio sa njim kontakt. I da podeli par poklona u novcu. Ti ustupci koštaće milijarde, a to nije dobra vest za stabilnost Evropske unije.“
Priredio Anto Janković