Makron i narod: Drugi čin
26. april 2019.
Konačno je Jupiter sišao sa planine i održao konferenciju za štampu u Jelisejskoj palati. Po prvi put, Emanuel Makron je odgovarao na pitanja novinara sedeći za stolom i objašnjavajući kako dalje nakon višemesečnih protesta u Francuskoj. Odustao je od svoje sumanute ideje o rezervisanosti i priznao da šef države mora da razgovara i sa građanima.
Pokloni za demonstrante
Makron je, kako je rekao, mnogo naučio o svojoj zemlji nakon što je početkom godine krenuo na turneju po Francuskoj kako bi razgovarao sa hiljadama Francuza, predstavnicima naroda i gradonačelnicima. Na primer, shvatio je da među građanima postoji dubok osećaj finansijske i socijalne nepravde.
Zato sada nudi paket mera: značajno smanjenje poreza za građane sa osrednjim platama, povećanje minimalnih penzija i ponovno uvođenje kompenzacije za inflacije na ukupna primanja penzionera, bolje priznavanje naknada ženama za zbrinjavanje i negu članova porodice i pomoć za samohrane majke.
To su upravo pokloni koje lideri obično prave svojim građanima tokom izbornih kampanja. Makron pravi ove ustupke dve godine nakon preuzimanja dužnosti, jer želi da preokrene mišljenje Francuza u svoju korist i nastavi obećanu transformaciju i reformu državnih institucija. A to ne može da sprovede, kao što se videlo, bez podrške građana, koji stalno protestuju i pružaju otpor. Predsednik se ovde obratio umerenim snagama u svojoj zemlji koji su većina. Sa siledžijama u redovima preostalih žutih prsluka mora da se bavi policija i tu je Makron u pravu.
Administrativna reforma i bolje obrazovanje
Makron takođe priznaje greške. Činio se ljudima suviše distanciran i arogantan i obećao je da će se popraviti. Taj nastup je njegov lični „odlazak u Kanosu" (izraz ići u Kanosu – mesto u Italiji - znači poniziti se pred nekim, kajati se, prim. red), u nadi da će otvoriti novo poglavlje svoje vladavine na funkciji predsednika Francuske.
U Francuskoj je jadikovka nad izdignutom i prepotentnom elitom glasnija i legitimnija nego drugde. Fokus je na kritikama Centra za obučavanje ENA, gde su se obrazovali i sam Makron i bezbroj francuskih predsednika i ministara. Sada bi ga trebalo reformisati, ako ne i zatvoriti. To je direktan ustupak žutim prslucima i njihovim kritikama. Pored toga, trebalo bi da dođe do reforme administracije, da se smanji broj činovnika u Parizu, a da se mnogi državni službenici prebace u provinciju odnosno unutrašnjost zemlje.
To je, međutim, samo delimično rešenje. Francuskoj je potrebna sveobuhvatna decentralizacija, kako bi se vlast iz glavnog grada prebacila u regione. Trebalo bi da se donese više političkih odluka na lokalnom nivou. To bi smanjilo nezadovoljstvo ali i konstantan osećaj da se ne čuje glas naroda iz unutrašnjosti zemlje. Na taj način bi palo breme sa predsednika, koji bi onda mogao da pokaže prstom na one koji nose odgovornost u regijama.
Makronov plan finansiranja ostaje nejasan
Svedominantna francuska vlada je staromodna i demokratija joj je pomalo strana. Ali tako daleko Emanuel Makron se ne usuđuje da ide sa svojim reformama. Najpre je obećao poboljšanja u obrazovanju i školama. Ali i tu se radi o fundamentalnoj promeni sistema. Francuski školski sistem morao bi da bude manje hijerarhijski. Već mesecima, protesti "žutih prsluka" ostavljaju Francusku i predsednika Makrona bez daha.
Oni bi, međutim, bili previše i za najodlučnijeg predsednika. Makron može tu da pokuša samo prve korake. Njegovi Francuzi, koji ne žele reforme, ne dozvoljavaju mu da ode dalje. To su proteklih meseci jasno pokazali na ulicama.
Ostaje međutim nejasno kako će se sve obećane pogodnosti i ustupci finansirati, od povećanja minimalne plate i malih penzija do smanjenja poreza za mala i srednja preduzeća. Makron govori o zatvaranju rupa kada je u pitanju oporezivanje i smanjenje administracije. Ali to teško da bi bilo dovoljno. Sve ukazuje na novo zaduživanje.
Da li je to dovoljno za preokret?
Kada svi ti detalji postanu jasni i kada Francuzi budu znali koliko novca imaju više u džepu nakon Makronovih ustupaka, raspoloženje bi moglo da se poboljša. Ankete pokazuju da je njegova popularnost porasla nakon nacionalne debate. A predsednik je dobar u komunikaciji, on zna da bude simpatičan i pristupačan. Ako više iskoristi taj talenat, moći će za svoje reforme da pridobje barem deo umerenog sloja građana.
Međutim, Francuzi su promenljivi kao vreme, opremljeni revolucionarnim genom i imaju velike zahteve. Nije lako držati ih u dobrom raspoloženju. A predsednik Makron je na ispitu. Sebi sada ne sme da dozvoli pogrešne poteze ili veće greške. On sada vlada pod teškim uslovima. Da li će dobiti borbu za priznanje od strane svojih sunarodnika ostaje da se vidi.