Makedonija – Balkan u malom

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše: „Desetine hiljada građana su pred sedištem vlade u Skoplju tražile ostavku premijera Nikole Gruevskog. Bio je to šaren i miran protest i verovatno prvi put da su na nekim demonstracijama u državi zajedno istupili Makedonci, Albanci, turci, Romi i Srbi. Od februara, opozicija objavljuje protokole prisluškivanih razgovora koji pokazuju beskrupulozno političko vođstvo koje manipuliše pravosuđe, medije i državnu upravu. Nešto je trulo u državi makedonskoj, deklamovao je jedan režiser dok je klicala masa koja je tražila ostavku vlade“. U objašnjenju događaja koji su prethodili demonstracijama – sukoba u Kumanovu sa 22 žrtve među kojima je osam policajaca, švajcarski dnevnik prenosi da je „pozadina te krvave akcije i dalje nejasna“. Dalje se navodi da je vlada Makedonije i „pod međunarodnim pritiskom: zapadni ambasadori traže od Gruevskog hitnu istragu sveobuhvatnog prisluškivanja“. A rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da „zapadne snage rade na obojenoj revoluciji koja, kao i u Gruziji ili Ukrajini, ugrožava ustavni poredak“.

Minhenski dnevnik Zidojče cajtung o Makedoniji piše kao o „Balkanu u malom“ i u podužem tekstu o događajima u toj zemlji postavlja pitanje: „Šta će se desiti ako Gruevski zaista podnese ostavku? Kada prođe atmosfera narodnog slavlja? Opozicija traži formiranje tehničke prelazne vlade koja bi organizovala nove izbore. Pitanje je samo da li su novi izbori dovoljni da se reše problemi zemlje. Potreban nam je kompletno nov start, kaže Džabir Derala. Ovaj branitelj ljudskih prava od 1999. sa svojom organizacijom ’Civil’ analizira situaciju u državi. Otkako je Gruevski na vlasti – od 2006 – broj službenika u javnom sektoru je sa 100.000 porastao na 180.000. Paradoksalno je što se to odvijalo paralelno sa privatizacijom privrede. Neki od novih državnih služitelja nemaju zaduženja, ali imaju platu, a svoju lojalnost pokazuju na izborima“. Na pitanje: šta će biti ako Gruevski ne podnese ostavku? – Derala razmišlja: Ako to ne učini, ovde će nastati pakao.“

„Da nisu natrčali na metke sopstvenih ljudi?“

Isti list u odvojenom tekstu donosi i portret makedonskog premijera Nikole Gruevskog: „On se izdaje za nekog ko se žrtvuje sa svoj narod [...] Kada je stupao na funkciju, slavljen je kao čovek promene, koji će zemlju privatizovati i učiniti je zanimljivom na tržištima i koji će je povesti u pravcu NATO i EU. Ali ovaj ekonomista je sada simbol korupcije, ekonomskog nazadovanja i rasipništva“.

Minhenski dnevnik piše i da „sada zapadni ambasadori, kao na primer pedstavnici Nemačke i SAD, pokušavaju da posreduju. Ni diplomate ni EU bar javno ne uečstvuju u zahtevima opozicije da se diskreditovani šef vlade povuče; jer, to bi bilo mešanje u unutrašnje stvari - koga se Evropska unija pribojava. Brisel bi, međutim, imao druge mogućnosti: da odmah zamrzne novac za projekte u Makedoniji, da pokrene potpuno međunarodno rasvetljavanje svih optužbi – od skandala sa prisluškivanjem pa do pokolja u Kumanovu. Krajnje je vreme da prestane uzdržanost.“

Berlinski listTagescajtung se vratio događajima u Kumanovu jer je dugogodišnji dopisnik tih novina sa Balkana otišao u Makedoniju u traganju za odgovorom na pitanje: da li je u Kumanovu zaista bilo naoružanih Albanaca? U reportaži o tome govori više stanovnika gradske četvrti u kojoj se dogodio obračun policije i terorista. Više njih prenosi da nije videlo nikakve Albance, iako je čulo pucnjavu, a samo jedan je rekao da ih je bilo – i to ambasador Kosova u Makedoniji Jilber Hisa. Međutim, u tekstu se iznose nove sumnje u to: Kontrapaljba iz pištolja koju smo mogli da čujemo bila je slaba, kaže jedan od novinara koji je mogao da čuje napad. Kako su ubijena osmorica policajaca i zašto su već sledeće dana tako brzo pokopani? – pita on. Da nisu natrčali na metke sopstvenih ljudi?“