Lokdaun oštriji nego na početku pandemije

„Prinuđeni smo na povratak na mere iz marta, i mislimo da je to ispravno iako ljudima teško pada“,  rekla je kancelarka Angela Merkel kada je obrazlagala nova pravila lokdauna o kojima se u utorak dogovorila sa premijerima nemačkih pokrajina.

Merkel je naglasila da dodatnu brigu pričinjava mutacija virusa otkrivena najpre u Veliko Britaniji – najmanje jedan slučaj zabeležen je i u Nemačkoj.

Postojeće mere produžene su do kraja januara, ali su i pooštrene – škole i vrtići neće raditi na redovan način, a u javnom i privatnom prostoru dozvoljeni su susreti sa samo po jednom osobom koja ne živi u sopstvenom domaćinstvu.

Nadalje će sve biti zatvoreno osim osnovnog snabdevanja poput supermarketa, drogerija, apoteka ili benzinskih pumpi. Restorani i kafedžinice mogu samo da isporučuju ili izdaju hranu ili kafu. Poslodavci su još jednom pozvani da nalože zaposlenima rad od kuće, ako je to moguće.

Kretanje samo 15 kilometara od kuće

Zapravo su mere oštrije nego na početku pandemije jer je predviđeno i ograničenje radijusa kretanja na najviše petnaest kilometara od mesta stanovanja u opštinama i gradovima koji su najjača žarišta pandemije. Kao takve su definisane opštine gde je u prethodnih sedam dana zabeleženo više od 200 zaraženih na sto hiljada stanovnika.

Ta incidencija slučajeva trenutno je prekoračena u sedamdesetak od oko četiri stotine opština i gradova. Ako lokalne vlasti primene dogovoreno, građani će moći da otputuju dalje od petnaest kilometara jedino iz valjanog razloga – recimo zbog posla ili posete lekaru.

Eksplicitno je rečeno da se među „valjane razloge“ ne broje izleti u prirodu. Proteklog vikenda se u snežnim planinskim predelima na sankanje i grudvanje uputio ogroman broj ljudi, što je izazvalo i saobraćajne kolapse. Policija bi od sada trebalo da blokira puteve da bi to sprečila.

Međutim, sve mere koje su kancelarka i premijer usaglasili tek treba da se primene na pokrajinskom nivou jer pokrajine imaju isključivu nadležnost da sprovode zakon o zaštiti od zaraznih bolesti. Iz Baden-Virtemberga i Donje Saksonije su već najavili da će još jednom preispitati da li treba ograničavati radijus kretanja.

Premijerka Meklenburga-Prednje Pomeranije najavila je da će učenici završnih razreda srednjih škola od iduće sedmice ići na nastavu, a da bi od 18. januara mogli da krenu sva deca u mestima koja nisu žarišta pandemije.

Od ponedeljka (11. januar) bi putnike koji se vraćaju u Nemačku mogla da sačeka obaveza testiranja odmah po ulasku – ako već nisu doneli negativan rezultat testa ne stariji od 48 sati. Bez obzira na to, oni bi morali u desetodnevni karantin, ili mogu da se testiraju još jednom najranije posle pet dana karantina.

Napeto na odeljenjima intenzivne nege

„Pooštrenje mera bilo je hitno neophodno“, rekao je Torsten Ler sa Univerziteta Sarlanda čiji istraživački tim pravi modele epidemije u Nemačkoj i pokušava da predvidi njen tok. „Zbog slavlja za Božić i doček Nove godine bi brojevi zaraza ponovo mogli da skoče“, izjavio je Ler za Špigel.

U sredu je Institut „Robert Koh“ preneo da je u poslednja 24 sata zabeleženo 21.237 novih infekcija, i da se u vezu sa kovidom dovodi još 1.019 smrti. Stručnjaci veruju da su brojke zapravo daleko više jer zavodi za javno zdravlje nisu radili punim kapacitetom tokom praznika i vikenda pa nisu sakupili sve brojke.

Prema nacionalnom registru intenzivne nege, trenutno je rekordnih 5.678 pacijenata sa kovidom u bolnicama, od njih 3.181 na respiratorima. Širom Nemačke ima još 4.506 slobodnih kreveta, ali već ima regiona gde su svi kapaciteti popunjeni. „Mi možemo i hoćemo da lečimo svakog pacijenta – ali u nekim regionima Nemačke to više nije moguće u samom mestu stanovanja“, rekao je Gernot Marks, predsednik Udruženja intenzivne medicine.

On ukazuje da blaže mere, uvedene u novembru, a već jednom pooštrene u decembru – nisu dale rezultate. „Efekte lokdauna na odeljenjima intenzivne nege uvek osetimo odloženo posle dve do tri sedmice – ali sada ne osećamo ništa.“

Cilj celokupnih mera je da nedeljna incidencija na sto hiljada stanovnika padne na manje od 50 novih zaraza. Smatra se da ispod te brojke zavodi za javno zdravlje postižu da identifikuju lance zaraze i odrede ljudima karantin.

Masovna vakcinacija do leta?

Poslodavci i sindikati kritikuju produžavanje mera u nedogled. Dok sindikati traže više novca za blizu dva miliona ljudi koji su na takozvanom „skraćenom radu“ – mahom u gastronomiji – udruženje trgovaca hoće „jasne najave kada i pod kojim uslovima prodavnice mogu opet da se otvore“.

Ove sedmice je saopšteno da je broj zaposlenih u Nemačkoj tokom 2020. godine opao prvi put posle 14 uzastopnih godina.

Nedeljnik Cajt na svom portalu piše da je pooštravanje mera istovremeno ispravno i „užasno pogrešno“. Ispravno – jer brojke moraju brzo i drastično da se obore. Pogrešno – jer je „paušalni lokdaun“ u stvari „poslednje sredstvo politike koja ne zna šta bi drugo uradila“.

„Političari su sami odgovorni za epidemiološko vanredno stanje i odsustvo alternativa kojim sada opravdavaju mere“, piše Cajt.

Poslednjih dana grme i kritike na sporu vakcinaciju u Nemačkoj i širom EU. Ministar zdravlja Jens Špan želi da se cepivo koje je razvio Bajontek što pre proizvodi i u Nemačkoj. On je rekao da bi do kraja juna u zemlji moglo da bude dovoljno doza da se vakcinišu svi koji to žele.

nr (dpa, der spiegel, die zeit, divi, zdf)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android