Jesen je po mnogočemu bilans leta. To ne važi samo za žetvu s kojom većina stanovništva već odavno nema nikakve veze. To važi i za društvo.
Velika politika je u leto 2020. bila na raspustu, kao i đaci. Ali ovog prvog leta s koronom, evropska društva nisu imala pauzu. Bilo je to leto protesta.
-pročitajte još: Čežnja za demokratijom na jugoistoku Evrope
Bugarska
Najuporniji su Bugari – tamo ljudi već više od tri meseca izlaze na ulice. Proteste je izazvao niz političkih skandala koji svakom nemačkom političkom posmatraču deluju groteskno.
Najpre se jedan bivši ministar pravosuđa gumenim čamcem vozio delom bugarske crnomorske obale koja po zakonu mora biti dostupna javnosti. Ali, grupa čuvara koji nisu znali za šalu, bacila je bivšeg ministra u more. Kako se kasnije ispostavilo, čuvari su radili po nalogu države, ali su štitili privatno zemljište jednog bivšeg političara.
Onda su se pojavile fotografije iz rezidencije predsednika vlade Bojka Borisova. Na njima se u krevetu premijera vidi napunjen pištolj i boce viskija, fijoke pune zlatnih poluga i svežnji novca u novčanicama od po 500 evra.
Sledećih sedmica pojavili su se nastavci jedne tragikomedije: glavni državni tužilac je (ilegalno) naložio da se pretraže službene prostorije predsednika države, onda su se pojavili snimci telefonskih razgovora najpre predsednika, a zatim premijera – na kojima se čuju vulgarne psovke. A uz to je glavni državni tužilac objavio da je ceo protestni pokret „kupio“ jedan oligarh koji živi u inostranstvu. To navodno dokazuju telefonski razgovori koje je snimila tajna služba, a koji su objavljeni na zvaničnoj stranici Državnog tužilaštva.
Ta lista političkih apsurda koji su doveli do tromesečnih masovnih protesta, mogla bi se nastaviti. Demonstranti u Bugarskoj zato zahtevaju ostavku vlade i glavnog državnog tužioca, borbu protiv korupcije i novu moralnu orijentaciju politike u toj zemlji.
A s tim zahtevima oni ovog leta nisu bili usamljeni.
Srbija
U Srbiji je od izbijanja korona-pandemije više puta dolazilo do masovnih demonstracija. S jedne strane, protesti su bili usmereni protiv protivrečnih odluka Vlade: pre parlamentarnih izbora Vlada je ismevala kovid 19, a neposredno posle njih usledile su drastične mere.
Ali, u dubini protesta krije se politička podela u zemlji koja je opoziciju navela na bojkot parlamentarnih izbora održanih u junu. Autoritarni stil vladanja, spoljnopolitičke i unutrašnjepolitičke napetosti, uz to još korona – to je u Srbiji eksplozivna mešavina koja ostaje i posle leta.
Crna Gora
U susednoj, maloj jadranskoj republici Crnoj Gori stanje je slično. Od izbora u avgustu stalno se događaju demonstracije i kontrademonstracije.
Predsednik Milo Đukanović, već 30 godina ili predsednik vlade ili predsednik države, po prvi put od 1990. nema parlamentarnu većinu. Pristalice i protivnici protestuju na ulicama i – odjednom je sve upitno: zapadna orijentacija ili srpsko-ruski uticaj, spor oko crkve, zakon o verskim zajednicama i korupcija – to su najvažnije tačke razdora. To nije malo za zemlju od pola miliona stanovnika.
Sjedinjene Američke Države
A tu su onda naravno i Sjedinjene Američke Države. Tamo masovni protesti protiv rasizma stavljaju u drugi plan čak i globalnu korona-pandemiju.
Prilikom policijskih intervencija u više navrata su život izgubili mladi Afroamerikanci. Usledile su demonstracije od Mineapolisa, preko Klivelanda, Njujorka, Portlanda i Milvokija, pa do Luisvila. Posledica su bile nasilje i kontranasilje, policijski čas, rušenje spomenika i raspuštanje čitavih policijskih jedinica. Otkazivane su sportske priredbe – ali ne zbog korone nego zato što su se igrači i službeni predstavnici klubova priključili protestima.
Duboki politički jaz kod svakog političkog pitanja – od klime, do zdravstvene i spoljne politike, nasilnih izgreda, rasizma. Protesti se vrte oko definicije odnosno odgovora na pitanje: šta bi SAD trebalo da budu, i oko prvobitnog greha te zemlje – rasizma.
Čak ni infekcija predsednika Trampa koronom nije mogla da sakrije koliko su uzavrele SAD uoči kontroverznih predsedničkih izbora u novembru.
Nemačka
A Nemačka? Najveći pokret 2020. su – „protivnici korone“. Na demonstracijama u Berlinu, između Stuba pobede i Brandenburške kapije organizatori su videli milion ljudi, a policija samo oko 25.000. Čini se da su iskreno zabrinuti građani samo manjina među ezoteričarima, teoretičarima zavere, antisemitama i desnim ekstremistima. Tužni vrhunac desio se 29. avgusta kada je više od hiljadu samozvanih „korona pobunjenika“ došlo na stepenice Bundestaga s crno-belo-crvenim zastavama Nemačkog Rajha.
Autoritarni simboli na stepenicama parlamentarne demokratije – izgleda da je Nemački Rajh za veliki deo demonstranta lek protiv navodne „korona diktature“. Ta „diktatura“ je pre toga putem pravne države popustila i nakon sudske odluke morala da povuče zabranu demonstracija.
Za pristalice tog pokreta već je stvoren novi politički borbeni naziv: „kovidioti“.
Svet okrenut naglavačke
Korupcija, autokratija i rasizam teme su protesta u Bugarskoj, Srbiji, Crnoj Gori ili SAD. Njihovi su zahtevi su - demokratija, pravna država, sloboda i ravnopravnost.
Ali u Nemačkoj „građani Rajha“, desni ekstremisti, antisemiti, pristalice QAnona i drugi fanovi teorija zavere, zasićeni državnim kreditima i novcem za skraćeno radno vreme – sa zastavama Rajha izlaze na ulice protiv demokratije.
Svet se ove godine okrenuo naglavačke. Pandemija korone je promenila sve i svakoga, možda zauvek. Da će taj stres, neizvesnost i ekonomska kriza završiti političkim nezadovoljstvom i protestima nije bilo neko iznenađenje.
Ali, ko je mogao zamisliti da će demonstranti u Nemačkoj, jednoj od najstabilnijih zemalja u Evropi (možda i u čitavom celom svetu) prihvatiti takve paranoidne teorije zavere, a ne recimo demonstranti na tako često kritikovanom Balkanu?
Leto protesta u Bugarskoj, Srbiji ili SAD ima brojne junake, žrtve, neprijatelje i nadu u demokratskiju budućnost. U Nemačkoj ima „kovidiote“.