Kurti na udaru zbog saradnje sa Srbima tokom pandemije
11. april 2020.
Ostaci srpskih institucija na Kosovu su, usled pandemije, ponovo u prvom planu, prvi put od 2013. kada je otpočelo njihovo gašenje. Pored srpskog zdravstvenog sistema, sada je vidljiv rad „privremenih organa“ – tela imenovanih nakon što je Skupština Srbije raspustila skupštine opština na Kosovu.
Privremeni organi pridržavaju se mera Vlade Srbije i na isto pozivaju građane, dok testiranje i lečenje pacijenata u srpskim sredinama vrše institucije zdravstvenog sistema Srbije.
U nedostatku izvršne vlasti, srpski privremeni organi trude se da poštovanje naredbi vlade Srbije o zabrani kretanja osiguraju tako što se trgovinskim objektima i apotekama zabranjuje rad u vreme srpskog policijskog časa. Ipak, za nepoštovanje srpskog policijskog časa nema realnih posledica, dok poštovanje kosovskog policijskog časa kontroliše policija.
Prema trenutnom setu duplih mera, građanima u srpskim sredinama na Kosovu nije dozvoljeno da se kreću od pet popodne do šest ujutru prema kosovskom policijskom času, niti vikendom prema srpskom policijskom času. Opštine Severna Mitrovica i Zvečan su, odlukom kosovskih vlasti, pod karantinom pa je ulazak i izlazak u ove opštine onemogućen, a kretanje građana unutar opština je zabranjeno posle 12 časova.
Lažne vesti javnog servisa
U čitavom haosu čini se da javni servis Radio-televizija Kosova (RTK) koristi situaciju da napadne odlazeću vladu Aljbina Kurtija, optužujući je za funkcionisanje paralelnog srpskog sistema u srpskim sredinama. „Čini se da je RTK oruđe propagande u rukama Demokratske partije Kosova (stranke bliske predsedniku Hašimu Tačiju, prim. DW). Oni guraju njihovu agendu kakva god ta agenda bila“, kaže za DW građanski aktivista Ron Đinovci.
U samo nekoliko dana, RTK je, citirajući neimenovane izvore ili stranačke funkcionere, objavio više netačnih informacija. Recimo tvrdnju da su odluku o karantinu opština na severu Kosova donele srpske vlasti iako patrole kosovske policije kontrolišu poštovanje ove odluke na terenu.
RTK je preneo i informaciju da je „nulti pacijent“ na Severu službenik Unmika ruske nacionalnosti, a koji je bio uveren da „virus ne bi mogao ništa Srbima na Kosovu, zato što su ih Amerikanci bombardovali i učinili ih imunim“. Informaciju je brzo demantovao Unmik.
Ove vesti objavljene su nakon što su Evropska federacija novinara (EFJ), OEBS, šef Unmika, kosovski Ombudsman i ambasador Nemačke u Prištini, reagovali zbog tendencioznog i neprofesionalnog izveštavanja medija.
Pod posebno jakim talasom kritike našao se upravo RTK čije „neproverene tvrdnje i provokativna pitanja“ u toku izveštavanja o karantinu u Severnoj Mitrovici prema oceni EFJ „mogu da doprinesu uvećanju tenzija između srpske i albanske zajednice“. Upravo to se dogodilo i 2004. kada je RTK objavio netačnu informacije o upletenosti osoba srpske nacionalnosti u nesrećne okolnosti davljenja tri dečaka albanske nacionalnosti u Ibru.
Na zamerke je RTK odgovorio tvrdnjom da albanski novinari nisu bezbedni prilikom izveštavanja sa Severa uz navode da je novinarka koja je direktno izveštavala iz Severne Mitrovice o tome kako je Albancima zabranjeno da idu u severni deo grada bila pod pritiskom jer je „videla da je okružena“ agentima srpske BIA.
Saradnja Beograda i Prištine
Da saradnje između tehničke vlade Aljbina Kurtija i lokalnih vlasti u srpskim sredinama ima, potvrdio je više puta i kosovski ministar zdravlja Arben Vitia, kao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
Saradnja se najpre ogleda u naizgled neometanom delovanju srpskog zdravstvenog sistema čija sanitetska vozila redovno prevoze uzorke i pacijente uprkos činjenici da su prelazi zvanično zatvoreni. Od nedavno je uspostavljena komunikacija srpskog Zavoda za javno zdravlje i kosovskog Instituta za javno zdravlje, pa je broj zaraženih u srpskim sredinama uvršten u evidenciju kosovskog Instituta.
Javna demonstracija saradnje Kurtijevog pokreta „samoopredeljenje“ i Srpske liste bio je susret gradonačelnika Južne i Severne Mitrovice, Agima Bahtirija i Gorana Rakića, na mitrovačkom mostu.
„Čini se da se nekima ne sviđa saradnja. Poput tendencioznog novinarstva koje prevazilazi granice profesionalne etike i ne pomaže ljudima na terenu. A sada se radi o ljudskim životima, bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju, kada su bezbedni jedni, bezbedni su i drugi. Zato se, molim vas, ponašajte odgovorno“, napisao je na Tviteru ambasador Nemačke u Prištini Kristijan Helt.
Samoopredeljenje sve jače
Vlada Aljbina Kurtija srušena je krajem marta navodno zbog neslaganja oko mera u borbi sa pandemijom. Međutim, javna je tajna da iza svega stoji sukob Kurtija i Tačija, te podrška Bele kuće kosovskom predsedniku.
No ispitivanja javnog mnjenja govore da Samoopredeljenje sada uživa podršku preko 50 odsto glasača.
„Demokratska partija Kosova je bila na vlasti od 2007. što znači da su na neki način odgovorni za situaciju stvorenu na Severu. Zato kosovska javnost ne shvata ozbiljno njihove napade na vladu koju predvodi Kurti“, dodaje Ron Đinovci za DW i zaključuje:
„Demokratska partija Kosova se ponaša kao da će uskoro izbori. Međutim, oni koriste istu strategiju kao i u prethodnom izbornom ciklusu, a tada su izgubili.“