Kuda ide Nemačka?

Mi novinari smo obično prekaljeni ljudi. U našem svakodnevnom radu nema mesta za osećanja i to tako i treba da bude. Naš posao je da posmatrati i analiziramo, da upoređujemo i klasifikujemo mišljenja, uočavamo propuste i greške. Ali pokazuje se da su, kada su suočeni s tragedijom, i novinari samo ljudi.

Jedna koleginica nedavno je posetila Odeljenje intenzivne nege odakle je trebalo da izveštava o sve dramatičnijoj situaciji u nemačkim bolnicama. Redakciji je nakon toga javila da najpre mora da se sabere i da preradi ono što je tamo videla. Medicinska sestra i lekarka sa kojima je razgovarala, bile su toliko očajne da su tokom intervjua plakale.

-pročitajte još: Šta to nije bilo dobro u politici borbe protiv korone?

Otrgnuti iz života

Imajte pritom na umu da su to plakali ljudi koji se u svom poslu svakodnevno suočavaju s patnjom i smrću. Ali sada im na rukama umiru ljudi koji su bili savršeno zdravi pre nego što su se zarazili koronom, ljudi koji su mogli da žive još mnogo godina.

Trenutno u Nemačkoj svakoga dana od korone umire više od 200 ljudi, a taj broj nastavlja da raste. Do Božića će ih biti toliko da će u mnogim mestima ljudi, umesto da slave, biti u žalosti. Mnogi voljeni će jednostavno biti otrgnuti iz života i iz svojih porodica.

Većina njih će umreti zato što se nisu vakcinisali protiv korone. Zato što su sumnjali, zato što smatrali da bi vakcina mogla da bude štetna, zato što su odbili da popuste pod pritiskom da se vakcinišu. Mislili su da bolest neće biti tako strašna.

Sumnjičavi i agresivni

Ovog novembra 2021. situacija u Nemačkoj gora je nego pre godinu dana, iako u rukama imamo ključ za rešenje problema – vakcinu. Procenat vakcinisanih je ispod 70 odsto, u Saksoniji i Bavarskoj čak daleko ispod toga. Zašto u Nemačkoj ima toliko ljudi koji odbijaju da se vakcinišu? Oni sebe nazivaju „kverdenkerima“ (Querdenker). Koriste taj izraz kako bi izrazili protivljenje državi, politici, medijima i većini u društvu. Zašto je nepoverenje toliko veliko da raspoloženje u društvu postaje sve agresivnije?

Na ta pitanja ne postoji jedan jasan odgovor. Pritom su za takvu situaciju odgovorni i političari. Oni su od izbijanja pandemije često delovali nesigurno i obeshrabreno. Nemačke pokrajine, u čijoj je nadležnosti zaštita od zaraze, suviše često su se razilazile u mišljenjima. Posledica toga bilo je da su nadležnosti prenete na saveznu vladu. To jeste donekle pomoglo – ali onda su došli izbori.

I protivnici vakcinacije su birači

Nemačke stranke nisu se oglašavale kada su tokom leta druge evropske zemlje mudro predvidele kako će se situacija razvijati ove jeseni i zime, i vakcinaciju proglasile obaveznom za profesije koje su na prvim linijama. Nemačke stranke su ćutale uglavnom zbog straha da ne razljute potencijalne birače ili da ih ne bace u zagrljaj desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD), koji izričito povlađuje „kverdenkerima“ i protivnicima vakcinacije.

Političari su tokom izborne kampanje jednoglasno obećavali da neće biti obavezne vakcinacije i oni sada iz te igre teško mogu da izađu. Oni dakle sada pokušavaju da izoluju nevakcinisane. Pokrajinski premijeri – koji su nedavno, prvi put nakon mnogo meseci razgovarali o koroni s odlazećom kancelarkom – oslanjaju se na sistem „2G“ i „2G Plus“. U prvoj varijanti, pristup restoranima, kafićima, bioskopima i sl. imaju samo oni koji su preležali koronu i koji su vakcinisani, a u drugoj čak i oni moraju da budu i testirani.

Da li je to rešenje?

Kao da je to rešenje. Niko ne može da bude odsečen od osnovnih usluga. Svi moraju da idu u kupovinu i na posao – gde bi trebalo da važi pravilo „3G“, odnosno pristup za vakcinisane, one koji su preležali i testirane. To bi takođe trebalo da važi i u javnom prevozu. Ali ko bi to trebalo da kontroliše? Da li su i o tome razmišljali SPD, Zeleni i Liberali, koji žele da u budućnosti zajedno vladaju Nemačkom i čija je većina poslanika glasala za novi Zakon o zaštiti protiv zaraza?

Taj Zakon zamenio je Zakon o delovanju u slučajevima epidemije nacionalnih razmera. Stari zakon više nije bilo pravno održiv, jer je većina ljudi sada vakcinisana. Ipak, vanredno stanje nije prestalo. To je trebalo politički i objasniti, ali to se nije dogodilo. Umesto toga, naglašeno je da će novi zakon nametnuti manje ograničenja. A pooštren je tek kada je broj infekcija porastao. Imidž je, međutim, već bio narušen.

Obavezno vakcinisanje – odmah i za sve!

Činjenica je da se zakonom odgovornost sa saveznog nivoa vraća na 16 pokrajina. Posledica će biti da opet ne postoji ujednačen politički kurs, već kakofonija mišljenja i beskrajne rasprave o „pravom putu“ u borbi protiv pandemije. Jedno je pritom sigurno: vakcinacija. Cepiva ima u izobilju, ali volje nema.

Kada će politika shvatiti da apeli više ne daju rezultat i da lični osećaj odgovornosti nije dovoljan? Postoji samo jedno rešenje: obavezna vakcinacija za sve. Nije dovoljno to što premijeri pokrajina žele da na vakcinaciju obavežu zaposlene u zdravstvenom sistemu i one koji rade u staračkim domovima. Svi moraju da budu odgovorni.

Ali za to nedostaje političke hrabrosti. Naravno da obavezna vakcinacija sada više ne može da zaustavi četvrti talas. Ništa više ne može da ga zaustavi. Do Božića će umreti još nekoliko hiljada ljudi. Ali ako se ništa ne promeni, nakon četvrtog će doći peti i šesti talas. Taj začarani krug možemo da promenimo samo ako se vakcinišemo – i kasnije stalno da osvežavamo vakcine. A sve to u nadi da će se situacija sa koronom do Božića 2022. poboljšati i da ćemo konačno biti u stanju da učimo iz svojih grešaka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu