1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Krvavo zlato iz Afrike

30. novembar 2016.

Iako je OECD odavno doneo smernice o trgovini sirovinama iz kriznih žarišta, a slična regulativa postoji i u SAD, Evropska unija se tek sada odlučila da reguliše uvoz tih „krvavih“ sirovina, pre svega onih iz Afrike.

https://p.dw.com/p/2TUps
Goldbarren
Foto: picture-alliance/dpa/Ulrich Baumgarten

Teško je shvatiti što je tu bilo sporno, ali Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i zemljama-članicama bile su potrebne godine da se konačno slože oko propisa kojima se reguliše uvoz dragocenih sirovina iz kriznih područja. Zna se, ako je cena povoljna, malo ko će da se zapita odakle dolaze zlato, koltan, kositar ili volfram. A dobro se zna da su glavna nalazišta tih sirovina u Demokratskoj Republici Kongo, kao i u područjima oko Velikih jezera u Africi, gde se već decenijama vode borbe pobunjeničkih grupa i oružanih bandi kojima i jeste glavni cilj da se domognu bogatstva koje leži pod zemljom.

Ipak, konačno je i u Evropskoj uniji postignuta saglasnost: „Sada po prvi put postoje obavezujući propisi o uvozu minerala iz kriznih područja“, kaže holandska poslanica u Evropskom parlamentu Judit Sargentini. Upravo je Evropski parlament bio taj koji je u pregovorima sa Evropskom komisijom i Savetom ministara insistirao da to više ne bude samo preporuka koje bi se uvoznici dobrovoljno držali, već zakonska obveza o transparentnosti porekla tih minerala i metala.

Povrh toga, obaveza se ne odnosi samo na rudnike, posrednike i uvoznike, već i na fabrike kojima su te sirovine neophodne. A njih ima mnogo – iako mnogi korisnici gotovo i da ne znaju da bez tih „krvavih“ sirovina, jedva i da ima automobila, elektronskih uređaja ili složenijih mašina. Svi ti proizvođači ubuduće će morati da budu u stanju da dokažu da sirovine koje koriste nisu dobijene u neljudskim okolnostima i da su nabavljene legalno. Doduše, proizvođači će to morati da dokazuju samo nadležnim službama, ali ne i potrošačima: ne postoji obaveza da na konačnom proizvodu negde piše odakle dolaze te sirovine.

Bilo je krajnje vreme

Svakako da je pozitivno to što je Evropska unija uspela da se složi oko propisa, ali Evropljani nikako ne mogu da se pohvale da su baš previše žurili: već godinama postoje smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o trgovini sirovinama iz kriznih žarišta, a u SAD još od 2010. postoji zakon koji zabranjuje uvoz takvih „krvavih“ metala i minerala. Istovremeno, Evropa je najveći uvoznik minerala iz Afrike, pa je tako i ova odluka mnogo važnija upravo za to tržište.

I Bernd Lange, poslanik nemačkih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, smatra da je bilo krajnje vreme da konačno počne da se nešto radi: „To međutim nije kraj puta, jer kontrola čitavog trgovačkog lanca – od rudnika, do mesta gde se sirovine tope i prerađuju – zahteva da stalno učimo i budemo fleksibilni kako bismo postigli uspeh“.

Konfliktfreie Kalimbi-Mine Kongo
U mnogim delovima Afrike ljudski život malo vredi, mnogo manje nego zlato i druge sirovineFoto: DW/J. van Loon

Ipak, i među evropskim poslanicima ima nezadovoljnih zbog toga što ne postoji obaveza da se o poreklu sirovina informišu i krajnji korisnici, odnosno građani. A prigovora ima još. Naime, samo uvoznici imaju obavezu da jasno dokažu poreklo sirovina, ali ne i preduzeća koja ih obrađuju. Isto tako, postoji i određena minimalna granica ispod koje se i dalje neće postavljati suvišna pitanja – a ona i nije baš tako mala.

Za zlato je, na primer, granica određena na 100 kilograma (trenutno to odgovara vrednosti od oko 3,6 miliona evra), a kontrole su oslobođene i sirovine dobijene reciklažom, kao i one koje su već u magacinima u Evropskoj uniji. Organizacija za ljudska prava „Amnesti internešenal“ (Amnesty international) zato smatra da u propisu još uvek ima suviše rupa, ali je u svakom slučaju zadovoljna zbog toga što je Evropska unija konačno bar nešto uradila: „To jeste pozitivan korak, ali je ipak korak koji je napravljen bez stvarnog uverenja.“

Alergični na birokratiju

Minimalne granice uvedene su na insistiranje zemalja-članica koje nisu želele da mali korisnici budu zatrpani novim propisima i birokratijom. Naime, nekoj velikoj fabrici elektronskih uređaja sto kilograma zlata je sitnica koju ona brzo potroši, ali za nekog zlatara ili zubnog tehničara koji radi plombe, to je količina koju neće uspeti da potroši za čitav svoj radni veka.

U svakom slučaju, dogovoreno je da Evropska komisija pomno prati zbivanja na tržištu „krvavih“ sirovina i da upozori ako se pojave nepravilnosti. Isto tako, trebalo bi pomnije pratiti i zbivanja među naoružanim bandama u Africi i videti da li ova mera postiže željeni efekat.

U svakom slučaju će morati da se sačeka kako bi se videlo da li će nove mere EU utišati borbe u centralnoj Africi. Jer, kako to obično biva, Evropska unija predvidela je veoma velikodušne prelazne rokove: evropski uvoznici u obavezi su da dokazuju poreklo sirovina tek od 2021, a i to samo za tri metala i mineral koltan [kolumbit-tantalit – (Fe,Mn)(Nb,Ta,Ti)2O6)]. O dijamantima, na primer, u propisima nema – ni reči.