Kritike vlade iz sopstvenih redova

U unutarstranačkom sporu ne radi se samo o članstvu Grčke u evrozoni i o tome ko vodi glavnu reč u odnosima između Atine i kreditora. Dok bi, prema shvatanju svih evropskih partnera, program pomoći Grčkoj trebalo da do juna bude proširen, stranka Aleksisa Ciprasa pred domaćom publikom i dalje istrajava na svom stavu da će biti produženi samo „dogovori o kreditu“, a ne i svi programi mera štednje.

S takvim argumentima Cipras nailazi na nepoverenje i kritike u sopstvenim redovima. Na sednici njegove stranke zatvorenoj za javnost, svi delegati su bili protiv dogovora sa evropskim partnerima. Navodno je tokom probnog glasanja najmanje deset poslanika bilo protiv produžetka pomoći Grčkoj, dok su dva poslanika bila uzdržana. Upozorenje dolazi iz desnopopulističke partije ANEL. „Ukoliko se taj dogovor bude našao pred parlamentom, mi ćemo morati da glasamo protiv njega. To je moje lično mišljenje“, izjavio je u jednom TV-intervjuu Nikos Mavraganis, član stranke ANEL. Ministar za socijalna pitanja Dimitris Stratulis kaže da za poslednji dogovor sa poveriocima nije potrebno glasanje u parlamentu. Partijski list „Avgi“ navodi da „vlada nije potpisala novi sporazum o kreditiranju već je samo produžila postojeći dogovor“.

Ekonomista i publicista Makis Andronopulos takvo tumačenje ne razume. „S jedne strane se govori o produženju važećih dogovora, a sa druge se biračima ukazuje na to da program mera štednje nije produžen“, izjavio je Andronopulos za Dojče vele. On dodaje da je levičarska stranka „zarobljenik sopstvene retorike“.

Sukobi unutar vladajuće stranke

Andronopulos ne krije činjenicu da on na neki način ima simpatije za Sirizu. „Premijer Cipras je, za razliku od svog prethodnika, nosilac nade koji nema nikakve veze sa moćnim političkim porodicama u zemlji i koji želi da se suprostavi korupciji i mnogobrojnim aferama“, kaže Andronopulos i dodaje da bi Cipras trebalo da se oslobodi od levičarskog krila u stranki.

Bivši vođa socijalista Andreas Papandreu to je davno uradio. Prema njegovom naređenju, 1977. godine iz stranke je izbačeno više vodećih članova. Andronopulos kaže da je to bilo pre nego što je njegova partija PASOK 1981. godine došla na vlast. Ciprasu to neće biti jednostavno da učini jer interni spor nanosi štetu stabilnosti vlade. Andronopulos kaže da bi uskoro moglo da dođe do novih izbora, ukoliko se Cipras na bude odlučio.

U poslednje vreme, levo krilo Sirize šalje sve jasnije signale: nakon što je Manolis Glezos, poslanik u Evropskom parlamentu, javno optužio vrh stranke da je „izdao izborni program“, ekonomista Kostas Lapavicas je u petak (6.3.) zatražio da se u junu „restruktuiraju“ grčki dugovi. On je upozorio da bi do tada vladajuća levičarska partija trebalo da sprovede u delo što više onog što piše u izbornom programu. „Četvoromesečno produženje služi za to da se osigura da Siriza počinje sa realizacijom sopstvenog izbornog programa“, obrazložio je Lapavicas.

Spor oko značaja zadaće koju su zadali birači

Lapavicas nije nepoznat u Grčkoj. Taj profesor na Londonskom univerzitetu odavno se zalaže za povratak drahme. On naglašava da je Siriza došla na vlast zato da bi u delo sprovela svoj izborni program. Ukoliko u junu Grčka bude morala da se odluči između novog paketa mera štednje ili članstva u evrozoni, tada će morati da se „pita narod“. Lapavicas ostavlja otvorenim to da li će doći do novih izbora ili referenduma.

Ekonomista i simpatizer Sirize Makis Andronopulos, ima drugačije mišljenje: „Grčki birači su više konzervativni. Njihov zahtev levičarskoj stranci glasi: 'da' obećanim novim pregovorima, ali 'ne' totalnom prekidu saradnje s kreditorima. Levičarska vlada ne sme da zaboravi da za svoju pobedu na izborima mora da zahvali i velikom broji glasova konzervativaca“.

Ipak, prvi nacrt zakona levičarske stranke nije podelio političku klasu u Atini. Naprotiv, levičarska frakcija, konzervativna opozicija i socijalistički PASOK partije su u petak (6.3) u parlamentu izglasali program za ublažavanje oštrih mera štednje. Pored ostalog, predviđeni su i bonovi za kupovinu životnih namirnica i dodatak za stanarinu osobama kojim je pomoć potrebna. Procenjuje se da će sve to da košta oko 200 miliona evra.