Kraj dogovora iz snova?

To je trebalo da bude najveća inostrana investicija u Avganistanu svih vremena. Za 3,5 milijarde američkih dolara, kineska državna firma “Čajna metalurdžik grup.co.” (MCC) dobila je pravo da iskopava do tada neeksploatisani rudnik bakra u mestu Mes Ajnak u istočnoj pokrajini Logar - jedne od najvećih rezervi bakra na svetu čija se vrednost procenjuje na 10 milijardi dolara. Dogovoru iz snova sada preti propast. Prošlo je čak pet godina, ali do sada nije iskopan nijedan gram bakra.

"Loša bezbednosna situacija je razlog za odlaganje", žali se avganistanski ministar rudarstva, Vahidulah Šahrani. Uz to su u rudniku otkriveni ostaci nekoliko budističkih manastira starih 1500 godina, koje su arheolozi morali da spasu, pre nego što rudnik započne s radom. Znači brzi profiti se ne mogu očekivati: "Iskreno rečeno, čini se da MCC nije baš mnogo aktivan", kaže Šarani. Zato planira da se u skorije vreme sastane s Kinezima, kako bi razgovarali o budućnosti rudnika bakra. Jer do sada Kinezi nisu ispunili obećanja data avganistanskoj vladi. Pored učešća u profitu, ugovor predviđa i bonus od 808 miliona dolara, kao i izgradnju železnice i elektrane ukupne snage od 400 megavata.

I talibani traže novac

Sargona Rasa iz međunarodne "Inicijative za transparentnost u prerađivačkoj industriji" u Avganistanu otuda pretpostavlja da će avganistanska vlada izvršiti novu procenu ugovora, jer Kina nije ispunila svoje obaveze. "Avganistanska vlada će proveriti ugovor i potom odlučiti. Ona je svesna ovog problema i nije zadovoljna postupcima Kineza". Rasa ne isključuje i raskid ugovora.

I Džejd Nurani iz avganistanske nevladine organizacije "Integriti voč" je sličnog mišljenja. Za Kineze ugovor više nije profitabilan. Budističko blago je samo izgovor da bi se dobilo na vremenu za nove pregovore: "Postoje drugi razlozi. Bezbednosna situacija se pogoršala, talibani traže novac, i oni hoće deo kolača. Ali Kinezi su već pristali da investiraju u železnicu, proizvodnju bakra u Avganistanu i elektranu. To je bilo za njih preskupo pa su rekli, hajde ponovo da pregovaramo."

Budućnost rudnika ugrožena

Ali Kinezi nisu jedini: prilikom dodele dozvole za iskopavanje rudnika, bilo je i drugih interesenata. Kazahstan je bio takođe u igri, ali nije želeo da gradi železnicu. Štefan Karter iz organizacije "Global Vitnes" kaže da ukoliko ugovor propadne, Avganistan će se naći u lošijoj pregovaračkoj poziciji: "U tom slučaju je nejasno da li će druga kompanija ponuditi iste uslove."

Karter je zabrinut za avganistanski rudnik. Avganistan je sada na raskrsnici. Ako propadne najveći inostrani projekat, to bi moglo da ima ogromne posledice po nove investicije, a time i po budućnost zemlje.

Privredni bum zahvaljujući sirovinama

Zato ministar Vahidulah Šahrani i dalje igra na kartu prerade sirovina kao motora za pokretanje privrede: "Naš cilj je da zemlja do kraja 2014. može da stoji na sopstvenim nogama". Tada bi od rudarstva u državnu kasu trebalo da se sliva oko "četiri milijarde dolara godišnje".

Trenutno je 90 odsto budžeta zemlje zavisno od inostrane pomoći. Prema avganistanskim vlastima, zemlja na Hindukušu raspolaže mineralnim sirovinama u vrednosti od 2,3 biliona evra: među njima su rezerve litijuma, gvožđa, volframa, bakra, olova ili cinka.

Autori: Vaslat Hasrat-Nazimi / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Željka Telišman