Kosovo je zemlja koja "nikako ne napreduje"

„18. februara 2008, samo dan posle proglašenja kosovske nezavisnosti, naš list je objavio ‘Kosovski konflikt će u svojoj suštini postati mitrovački konflikt' – tri i po godine kasnije se pretpostavka potvrdila“, počinje svoj tekst o Kosovu Frankfurter algemajne cajtung. Posle iscrpnog izveštaja o dogovoru sa Kforom, novinar zaključuje:

„U srpsko-kosovskom dijalogu više nema ‘tehničkih pitanja' – pod pritiskom okolnosti sve se svelo na čistu politiku. Hašim Tači je poslao specijalne jedinice na granicu delom zato što mu je hitno trebao uspeh na unutrašnjem planu. Njegovi saradnici su optuženi za korupciju, a sam premijer se mesecima bori sa padom popularnosti. Sa druge strane, Srbija ne sme sebi da priušti konflikt jer računa na dobijanje statusa kandidata za EU na jesen. Evropska perspektiva obe države je ujedno sredstvo pritiska u rukama EU. Kosovo, kao i Srbija, stremi članstvu pa obe zemlje moraju da brinu o dobrosusedskim odnosima koji su jedan od uslova Brisela.“

Kosovo – zemlja koja tapka u mestu

Špigel piše o Kosovu kao o zemlji koja nikako ne napreduje. Izborne krađe, pronevere, korupcija – sve to koči najmlađu balkansku državicu. Novinar je razgovarao sa liderom pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem: „Kosovo je možda formalno nezavisno, ali nije zaista suvereno“, kaže Kurti, a Špigel objašnjava da se misli na uticaj koji Beograd ima kroz učitelje, policajce i lekare koji plate dobijaju iz budžeta Srbije.

Međutim, Kurti, kojeg Špigel ocenjuje kao „elokventnog“, najveći problem vidi upravo u prištinskoj Vladi. Prema njegovom mišljenju, Hašim Tači je „lopov koji krade od sopstvenog naroda“ i vlada kao marioneta „kolonijalne sile SAD“. Nedeljnik dalje piše da je Tačijeva pozicija znatno oslabljena s obzirom da se sumnja na lažiranje prethodnih izbora, kao i činjenicu da je bivši komandant OVK obuhvaćen istragom o trgovini organima kosovskih Srba.

Kriza na berzama – nije tako strašno?

Rejting agencija Standard en Purs snizila je kreditni rejting SAD sa najboljeg (AAA) na AA+ što je izazvalo poremećaje na berzama širom sveta. Kelner štat ancajger pokušava da nađe sreću u nesreći: „I pored sve dramatike, privredni poremećaji imaju dve dobre strane: Najpre je, doduše prilično stidljivo, društvu poručeno da se funkcionalna zajednica ne može izgrađivati na konstantnom produbljivanju dugova. Drugo, političari uče da se izbori mogu dobiti i uz iskrenu volju za štednju.“

Komentator Kiler nahrihtena sumnja da će, kao što mnogi pesimisti najavljuju, sada doći do svetskog kolapsa: „SAD će ubuduće morati da plaćaju više kamate, a dolar će i dalje biti pod pritiskom. Sa druge strane, Obamina administracija je konačno prisiljena da iskreno pristupi smanjenju deficita. To je poruka agencije za procenu kreditne sposobnosti Standard end Pur – i to bi mogao da bude pozitivan šok. Jer upravo podivljali dugovi podrivaju poverenje u privredu Amerike i nekih evropskih zemalja. Poverenje investitora se može vratiti samo ako vlada u Vašingtonu održava kurs štednje uprkos svim izazovima. To važi i za njihove kolege iz Atine, Rima i Madrida.“

Frankfurter noje prese govori o „Zaduženim Američkim Državama“, ali misli da je ovolika tenzija nepotrebna: „I pre SAD su državama snižavani kreditni rejtinzi, i to sa AAA na AA. Kamate na njihove obveznice nisu rasle ili su rasle neznatno. (…) Investitori, dakle, treba da ostanu hladne glave i da ne dozvole političarima i medijima da odlučuju umesto njih.“

Noje prese iz Hanovera podseća da Amerika i dalje beleži pozitivnu konjukturu i da srozavanje njenog rejtinga možda i nije opravdano: „Sitničavost američkih partija paralisala je politiku države. To je istinski problem, ali nije na rejting agencijama da se time bave. Ovako je jedna privatna firma (agencija Standard end Pur) autokratski odlučila o jednoj super-sili.“

Priredio Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon