1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kongres: Mekarti izabran na jedvite jade

7. januar 2023.

Republikanac Kevin Mekarti postao je prvi čovek Donjeg doma američkog Kongresa, nakon što je dobio izbore posle četiri dana drame. Očekuje se da će Republikanci znatno otežati posao predsedniku Bajdenu.

https://p.dw.com/p/4LqgV
Foto: Evelyn Hockstein/REUTERS

Kevin Mekarti (57) je izabran za predsedavajućeg (speaker) Predstavničkog doma Kongresa, nakon nemilosrdne unutrašnje borbe Republikanaca.

On je dobio glasanje sa 216 naspram 215, i to tek u petnaestom krugu glasanja.

Kongresmen iz Kalifornije je tako postao najmoćniji politički protivnik američkog predsednika Džoa Bajdena, i zvanično treći čovek države, nakon Bajdena i njegove potpredsednice Kamala Haris.

Tek nakon izbora Mekartija, kongresmeni će moći da polože zakletvu, formiraju parlamentarne odbore i počnu zakonodavni rad.

Ustupci tvrdim konzervativcima

Izbor prerastao je u istorijsku blamažu za Republikance koji od izbora u novembru imaju većinu u Predstavničkom domu. Mekartija su osporavali ultrakonzervativni kongresmeni i pristalice bivšeg predsednika Donalda Trampa, premda je Tramp pozvao da se glasa za Mekartija.

Kada je u četrnaestoj rundi izbor propao za samo jedan glas, Mekarti je krenuo ka grupi tih poslanika da porazgovara, što se skoro završilo fizičkim sukobom.

USA Sprecherwahl im Repräsentantenhaus l Hudson und Rogers l Streit unter  Republikanern
Foto: Andrew Harnik/AP/picture-alliance

Naposletku je Mekarti privukao dodatne glasove ustupcima, između ostalog obećanjem da će jedan jedini glas kongresmena biti dovoljan da se glasa o poverenju.

Teme: Trošenje para i useljavanje

Bajden je pak pokušao da pruži ruku opoziciji. „Spreman sam da radim sa Republikancima, kad god mi to bude moguće“. Birači su, kaže, jasno rekli da očekuju od Republikanaca da takođe sarađuju sa administracijom.

Očekuje se da će republikanska većina u Donjem domu znatno otežati rad Beloj kući. Mekarti je najavio da će se pozabaviti „nekontrolisanim traćenjem“ poreskog novca, kao i pitanjem useljavanja.

Poslednji put je izbor predsedavajućeg trajao duže još pre američkog Građanskog rata. Bilo je to 1860. godine kad su kongresmenima trebala dva meseca i 44. runde glasanja.

nr (afp, dpa, rtr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.