Komplikovana briselska čipka Ursule fon der Lajen
30. avgust 2019.
Ono što Ursula fon de Lajen upravo pokušava da uradi, liči na filigranski rad na čipki. To u Briselu ionako ima dugu tradiciju. Preneseno na politiku, ona upravo pokušava da kreira novu Evropsku komisiju koja bi trebalo da stupi na dužnost 1. Novembra. U rukama drži mnoštvo niti koje bi trebalo da spoji u funkcionalnu i čvrstu celinu. Zemlje-članice EU imaju do ponedeljka rok da predlože svoje kandidate. Velika Britanija zbog „Bregzita" više ne šalje nikoga u Brisel. Nemačku zastupa – predsednica komisije.
Žene na čelu
Ursula fon der Lajen je zamolila države da joj predlože najmanje 13 kandidatkinja. Ona hoće da formira prvu Evropsku komisiju u kojoj su polovi ravnopravno zastupljeni. Nakon što je Francuska kandidovala svoju ministarku odbrane Silvi Gular, broj ženskih niti se povećao na 12. Ako Italija nakon prevazilaženja krize vlade pošalje još jednu ženu u trku, Fon der Lajenovva će moći da ispuni obećanje koje je dala posle turbulentnih izbora za Evropski parlament u julu.
Doduše, za tako nešto bi morala da naslepo prihvati sve ženske kandidate, jer samo dve države, Rumunija i Portugalija, poslale su po dvoje kandidata različitog pola, kao što je to poželela Fon der Lajenova. I dok zemlje-članice šalju niti, vezilja Ursula fon der Lajen ima slobodu da izabere mustru. Ona može da po svojoj volji razreže resore u novoj Komisiji – sa kandidatima trenutno vodi razgovore u Briselu.
Svi bi da vezu…
No, zemlje članice bi takođe da upletu i povuku poneki konac. Gotovo sve zemlje bi želele da njihovi kandidati zaposednu neki „važan resor“, znači nešto što ima veze sa privredom, trgovinom ili novcem. Poslaničke grupe u Evropskom parlamentu u kojem više nema jasnih većina, moraju da nakon razgovora sa svim kandidatima krajem oktobra odobre sastav Komisije u celini. Oni mogu da odbiju pojedine komesare i zatraže zamenu za njih, što se pri sasatavljanju ranijih Komisija i dešavalo.
Trenutno se šarena mustra Ursule fon der Lajen sastoji od devetoro konzervativaca, devetoro socijaldemokrata, petoro liberala, jednog zelenog i jednog nacionaliste. Potpredsednici Komisije su socijaldemokrata Frans Timermans i liberalna političarka Margrete Vestager. I jedno i drugo su zapravo hteli da budu na funkciji koju je neočekivano dobila Ursula fon der Lajen. Da bi zacelili političke rane, oboje će imati istaknuta mesta u timu.
Istok hoće veći uticaj
Istočnoevropske države-članice bi htele da imaju potpredsednike što višeg rangazato što smatraju da pri dosadašnjem određivanju funkcija nisu bile dovoljno uzete u obzir. Predsednik Saveta EU će biti Belgijanac, ministar spoljnih poslova Španac, a predsednika Evropske centralne banke – Francuskinja. Nacionalistička vlada PiS u Poljskoj se sa fon der Lajenovom već složila da će dobiti agrarni resor iz kojeg Poljska dobija dosta subvencija. Fon der Lajenova se trudi da sa Poljskom izgradi bolji odnos nego bivši predsednik Komisije Žan-Klod Junker. Ona hoće da što pre siri spor oko pravne države u Poljskoj, a svojim kritičarima u Evropskom parlamentu je obećala da to neće učiniti na štetu sadržaja.
Greška u mustri?
Među muškarcima se ističe 28-godišnji Virginijus Sinkjeviščus. On je član zelen Građanske stranke i već ministar privrede Litvanije. Zeleni poslanici EP su skeptični prema njemu jer smatraju da gaji veliku bliskost sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Sinkjeviščus mora da se pripremi za unakrsnu vatru članova nadležnih parlamentarnih odbora.
Mustra Ursule fon der Lajen još nije sasvim jasna. Predsednica EK će morati da još neko vreme marljivo radi kako bi u tu mustru mogla da uklopi slike trgovine, zaštite klime i digitalne budućnosti. Greške u mustri se posle ne mogu tek tako prepeglati. Da li je to tako i u politici?