Koliko su sigurne namirnice koje jedemo?
7. jun 2019.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da više od 400.000 ljudi svake godine umire zbog konzumiranja pokvarenih namirnica. „Pokvareno" je svakodnevni izraz za biološku reakciju razgradnje: bakterije, virusi, paraziti razgrađuju namirnicu, a ako je mi takvu pojedemo, ti paraziti dospevaju i u ljudsko telo.
„Ovo je jedinstvena prilika da se podstakne svest o opasnosti pokvarene hrane. Kod vlada, država, proizvođača, transportera i potrošača. Od poljoprivrednog imanja pa sve do tanjira, svi učesnici moraju pomoći u tome da naša hrana bude čista.", izjavio je predsednik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejsus.
Pogađa siromašne, ali i bogate!
Bogate zemlje i potrošači imaju i dobre frižidere, kod njih je čak problem što velike količine ispravne hrane bacaju u smeće, jer imaju novca da kupe nove namirnice i onda kad im se nešto učini „sumnjivo". Ipak, i u EVropi godišnje 23 miliona ljudi oboli od trovanja hranom, gotovo 5.000 osoba od toga i umre. SZO tvrdi da je stvarni broj sigurno puno veći, jer ne ide svako lekaru zbog mučnine i smetnji prouzrokovanih nekom lošom namirnicom.
Mada predsednik SZO apeluje na sve u lancu ishrane, baš svi u tom lancu pokušavaju i da „uvale" pokvarenu namirnicu potrošaču. To počinje od banalnog i ne tako opasnog pokušaja prodavaca na šijaci da među zdravo voće i povrće podmetnu bar neki komad koji je već počeo trunuti. Neki trgovci neće oklevati i ponovo će prepakovati neku hranu kako bi sakrili istekle rokove trajanja. Restorani su posebna priča: njihovi vlasnici nerado bacaju hranu koju su već kupili. Ponekad će kuvaru narediti da „malo odreže" ono što je već vidljivo trulo i buđavo, a da na ostalo onda stavi malo više začina. Više novca ugostitelju će ostati i ako se ne menja ulje u fritezi.
Brzi novac sa trulim mesom
A onda su tu i „veliki" prevaranti. Najčešće je prevara sasvim jednostavna: svetska cena govedine je trenutno oko tri i po do četiri evra po kilogramu, svinjetine nešto manje od dva evra. Ali: uvek se iznova događa da se na nekom teretnom brodu ili šleperu pokvari sistem za hlađenje i zamrznuto meso se počinje otapati. Od tog trenutka to više nije sigurna hrana i zapravo će štetu nadoknaditi osiguranje.
Ali neko će biti spreman da kupi i takvo meso. Naravno, njegova cena je onda tek nekoliko centi – trgovac i prevoznik će biti srećni ako dobiju i toliko, jer ih čeka trošak uništavanja otpada, možda i sterilizacija hladnjače. Tako kupljeno meso je lutrija: nešto se možda još nije odmrznulo i počelo da truli, ali prevarant veruje kako će i takvo meso moći upotrebiti za mesne prerađevine koje će onda pokušati prodati kao „posebnu ponudu". Tu ima smisla i apel vladama država, jer i takva hrana je morala proći nadležna tela za nadzor hrane.
Opasna pokvarena hrana je puno veći problem u siromašnim zemljama: treba imati pred očima kako još uvek oko dve milijarde ljudi nema pristup čistoj vodi i ko će onda tamo bacati hranu, čak i ako više nije ispravna. Apel za ispravnu hranu je utoliko i pitanje planetarne solidarnosti i saradnje, a to se tiče i nas:
„Jedan obrok danas vrlo lako može biti napravljen od sastojaka sa nekoliko kontinenata, a njihova sigurnost zavisi i od međunarodne saradnje", podseća Žužana Jakab, direktoka SZO-a za Evropu. Zato i ovaj dan treba da bude podstrek vladama da provere sigurnosne mehanizme zaštite namirnica na svim područjima.
wa/pgr/aš (dpa, kna)