Mađarski premijer Viktor Orban je u julu u karpatskoj banji Baile Tušnad održao govor koji je izazvao ogorčenje mnogih. Tu je kritikovao pojavu mešanja evropskih i vanevropskih „rasa“. Ono, po njegovom mišljenju, vodi u potiskivanje zapadnoevropskih naroda i stvaranje „mešovitih“ zemalja u „post-zapadnom“ svetu.
Terminologija podseća na jezik nacista i izazvala je velike međunarodne diskusije. Mnogo manja pažnja je obraćana na Orbanove izjave o Rusiji i ruskom ratu protiv Ukrajine. Ali, one su i te kako vredne da se na njih osvrnemo.
Mađarski premijer se u Baile Tušnadu poneo kao megafon Kremlja. On je pomenuo ruske bezbednosne rezerve kada je reč o mogućem članstvu Ukrajine u NATO i okarakterisao ih kao razumljiv, ako ne i kao opravdan, razlog za agresiju. Ponovio je i pretnje ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da će Rusija pomeriti front dalje ka Zapadu.
Orban je neuvijeno zaigrao na kartu odgovornosti Zapada, posebno SAD, za rat, rekavši da one nisu vodile računa o bezbednosnim rizicima za Rusiju, i založio se za hitan početak mirovnih pregovora. A da bi oni uspeli, po Orbanovom mišljenju bi trebalo da ih povedu – Rusija i SAD.
Iako mađarski premijer nije hteo direktno da opravda rusku agresiju, takvi zahtevi jednostavno ignorišu suvereno pravo Ukrajine da stremi ka članstvu u bezbednosnom savezu koji joj odgovara, kao i pravo Ukrajine da dela kako joj odgovara.
Njima se prisvaja ruska argumentacija i negiraju upravo one vrednosti i međunarodne obaveze na kojima počiva i mađarsko prisustvo u Savezu.
Veto na sankcije EU
To što je Orban koristio ruski narativ, lepo se uklapa u postupke mađarske vlade od početka ruske invazije na Ukrajinu. Ona daje prednost održanju dobrih odnosa sa Moskvom i glasno dovodi u pitanje antirusku politiku sankcija koju vodi EU.
U junu je Orbanova vlada čak zapretila da će uložiti veto na šesti paket sankcija EU Rusiji, samo da bi sa liste sankcionisanih bio skinut ruski patrijarh Kiril – i to nakon što je Mađarska već uspela da izvojuje za sebe posebna pravila kada je reč o embargu EU na rusku naftu.
I dok EU traži od svojih članica da smanje zavisnost od ruskog gasa, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto se u julu sastao sa ruskim kolegom po dužnosti kako bi dogovorio isporuku dodatnih 700 miliona kubnih metara zemnog gasa za Mađarsku.
Orban je u februaru prilikom posete Putinu već pregovarao o isporuci milijardu kubnih metara gasa koja bi bila dodata na 4,5 milijarde koje svake godine dobija od Rusije – u nadi da će se oko toga usaglasiti pre parlamentarnih izbora u Mađarskoj u aprilu 2022. To tada nije uspelo.
No, pre nekoliko dana dogovor je postignut. Rezultat je ipak ispod očekivanja: količina gasa koja je obećana Mađarskoj za avgust 2022. iznosi samo 52 miliona kubnih metara. Pri tome Rusija, zbog ograničenja količine gasa koja u Mađarsku stiže preko Austrije, ne može da isporuči ni količinu koja je regulisana prvobitnim ugovorom. Time se našla u opasnosti Orbanova socijalna politika pokrivanja troškova za energiju i stanovanje za građane Mađarske.
Mađarska i Poljska: Svako svojim putem
Posle toga su prednosti Orbanovog proruskog ponašanja dovedene u pitanje. I pored toga, s obzirom na gore pomenut bilans, nije verovatno da će se mađarske pozicije prema Rusiji približiti pozicijama drugih zapadnih zemalja.
A u njima je prisutna sve veća frustracija zbog ponašanja Mađarske kao partnera. I bez obzira na redovne kritike na račun mađarske pravne države koje stižu iz Brisela i SAD, Orbanova vlada je izneverila čak i svoj najvažnijeg saveznika – poljsku vladu koju predvodi desničarska Partija pravo i pravda (PiS).
Prema rečima poljskog premijera Mateuša Moravjeckog, putevi dve zemlje su se razdvojili. Čak i članovi takozvane Višegradske grupe, Slovačka i Češka, još pre rata su počeli da okreću leđa Mađarskoj. Mađarski proruski stav je dodatno produbio razlike u odnosu na te dve zemlje.
Kvarenje odnosa između Fidesa i PiS podriva i Orbanovo nastojanje da u EU formira radikalni desničarski savez. On bi obuhvatao partije evropskih konzervativaca i reformista, PiS i grupu Identitet i demokratija koju predvode francusko Nacionalno okupljanje i italijanska Severna liga.
I pored toga, Fides će i dalje negovati te odnose, u nadi da će te partije doći na vlast. Govor Orbana na otvaranju Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) u Teksasu (4. avgust) u kojem je izrazio podršku bivšem predsedniku SAD Trampu i njegovom povratku na vlast 2024, pokazuje da se on zalaže za dugoročnu međunarodnu saradnju desnih radikalnih snaga.
Ako Orban sve bude uložio na jednu kartu, onda će to značiti da neće hteti da poboljšava odnose sa aktuelnim američkim vođstvom i evropskim mejnstrimom. To sluti na dalje pooštravanje konflikta sa zapadnim saveznicima i veliko zahlađenje u diplomatskim odnosima – u vremenu u kojem je jedinstvo Zapada važno kao nikad ranije.
Korisna lopta u rukama antizapadnih snaga
Mađarska ne namerava da istupi ni iz EU ni iz NATO – ni jedno ni drugo nije u Orbanovom interesu. Ali njegove žalopojke o propasti Zapada i dobronamerni gestovi ka protivnicima Zapada – u prvoj liniji Rusiji, ali i Kini – ostaće deo mađarskog spoljnopolitičkog repertoara i na to će zapadni partneri morati da se naviknu.
No, dok Orban pokušava da poveća manevarski prostor Mađarske, ono što postiže je upravo suprotno: nakon što je potkopao pozicije svoje zemlje kao pouzdanog partnera Zapada, Mađarska će zbog svoje politike postati korisna lopta u rukama snaga koje žele da oslabe njegove sopstvene saveze.
*Žužana Veg je naučnica Evropskog univerziteta Vijadrina i gostujuća naučnica u Maršalovom fondu SAD. Prilog odražava isključivo mišljenje autorke, a ne i institucija u kojima istražuje.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.