Koliko je važna Azija za nemačka preduzeća?

Bez obzira na globalizaciju nemačka preduzeća još uvek većinu svojih poslova obavljaju s evropskim susedima. Oko 70 odsto nemačkog uvoza i izvoza otpada na Evropu, manje od 20 odsto na Aziju. Pa ipak, Azija je tržište budućnosti, kaže direktor Odbora nemačke ekonomije za Aziju i Pacifik Fridolin Štrak: "Azija je važna zato što je poslednjih godina rast dolazio pre svega iz Azije, predvođene Kinom." Posebno nemačke ključne industrijske grane sve više svoje proizvode prodaju u Aziji. "Kina je, na primer, za gradnju kompletnih postrojenja tržište broj jedan", kaže Štrak.

Holandija važnija od Kine?

Kina je jedina azijska zemlja koja je prošle godine bila među deset nemačkih najvažnijih trgovinskih partnera. Uzimajući u obzir ukupni izvoz i uvoz Kina je bila na trećem mestu. Japan je s velikim rastojanjem na 14. mestu, Južna Koreja na 21, a Indija na 24. mestu.

Između važnosti Azije za Nemačku i statističkih brojki o međusobnoj trgovini postoji veliki nesklad. Cela Holandija ima toliko stanovnika koliko kineski grad Šangaj, ali malo kraljevstvo je za nemačku spoljnu trgovinu važnije od divovske Kine. U celoj Belgiji živi manje ljudi nego u indijskom gradu Delhiju, ali trgovinska razmena nemačkih preduzeća s Belgijom je pet puta veća nego s Indijom. "To znači da još imamo potencijala, da tamo možemo još više da učinimo", kaže Fridolin Štrak. Nemačka industrija je jako orijentisana na Evropu. Ali, "u pojedinim preduzećima koja smatramo trendseterima, na trgovinu s Azijom otpada 40 do 50 posto", kaže Štrak.

Snaga azijske hemijske industrije

Ekonomija u Aziji raste brže nego u Evropi. To se vidi i na nemačkom izvozu u Aziju. On je u razdoblju od 2009. do 2011. povećan za 50 odsto, izvoz u evro-zonu samo za 20 odsto. Samo je, dakle, pitanje vremena kada će na popisu najvažnijih zemalja za Nemačku biti više onih iz Azije.

U hemijskoj industriji to se već dogodilo. Polovina prometa otpada na Aziju, samo četvrtina na Evropu. Azijske firme će vrlo brzo preteći evropsku konkurenciju. Do tog zaključka, naime, došla je studija konsultantskog preduzeća A. T. Kearney. Prema njoj, 2030. godine će se dve trećine svih poslova u hemijskoj industriji odvijati u Aziji, a svaki drugi veliki hemijski koncern biće azijski.

To će imati posledice po nemačku i evropsku hemijsku industriju. "Sa jedne strane sve se više poslova nabavke i razvoja prebacuje u Aziju. Tu je važno ostati u igri i u Aziji izgraditi kapacitete za prodaju i razvoj", kaže Oto Šulc, partner u preduzeću A.T. Kearney i jedan od autora studije. "Druga važna stvar jeste sačuvati tržišta u Evropi. Odnosi s klijentima tu moraju da budu ojačani kako se ne bi prokockalo ovo tržište i prednost blizine područja."

Trgovinski deficit s Azijom

Nemačke hemijske firme BASF i Lankses puno novca zarađuju prodajom proizvoda u Kini i proizvodnjom u toj zemlji. Grade se veliki proizvodni kapaciteti i na Srednjem istoku, kako bi se zadovoljila potražnja iz Azije.

Ali, jednoga dana Kina više neće zavisiti od uvoza, kaže Oto Šulc. "Tada ćemo mi u Evropi videti izvozne proizvode iz Kine kao i sa Srednjeg istoka. Evropsko tržište koje je u prošlosti uvek bilo izvozno tržište moglo bi da postane uvozno tržište."

Takav razvoj bi dodatno promenio trgovinsku statistiku. Već danas izvozna nacija Nemačka ima negativan trgovinski bilans s Azijom, dakle više robe iz tog regiona uvozi nego što u taj region izvozi.

Autori: Andreas Beker / Anto Janković

Odg. urednica: Ivana Ivanović