Ko podržava Samoopredeljenje?

Više od 50 povređenih i 150 uhapšenih - to je bilans sukoba pristalica pokreta Samoopredeljenja i policije Kosova u subotu 14. januara. Bila je to najveća akcija kosovskih snaga bezbednosti još od proglašenja nezavisnosti pre četiri godine. Suzavac, vodeni topovi, topovski udari – prilaz graničnim prelazima ličio je na ratnu zonu kada su pristalice pokreta Samoopredeljenje pokušale da spreče uvoz srpske robe na Kosovo.

Osim toga, pristalice Samoopredeljenja, koje je treća politička snaga u kosovskom parlamentu, imaju i brojne druge razloge za protest, kaže kosovski analitičar Halil Matoši. „Ova vlada se kompromitovala korupcijom, učešćem u organizovanom kriminalu ili saradnjom sa njim, kao i ličnim bogaćenjem kroz proneveru državnog novca. To su neki od razloga što pokret Samoopredeljenje u poslednje vreme uživa još veću podršku ljudi na Kosovu.“

Ciljevi pokreta

Samoopredeljenje je posebno omiljeno u „Fejsbuk generaciji“, a podržava ga više od 40 odsto nezaposlenih, kao i nacionalisti. Populističkim parolama ovaj pokret izvlači političku korist iz očajne privredne situacije na Kosovu. Samoopredeljenje kritikuje vladu u Prištini i zbog činjenice da je nezavisnost Kosova do sada priznalo samo 86 zemalja.

Proklamovani ciljevi pokreta su samoopredeljenje Kosovara, završetak međunarodnih misija na Kosovu kao i ujedinjenje Albanaca u jednu državu. Prema poslednjim istraživanjima Galupa, Veliku Albaniju priželjkuje oko 80 odsto Albanaca sa Kosova, 70 odsto njih u Makedoniji i oko 55 odsto građana Albanije. To je pre romaneskna ideja nego stvarna opcija, smatra Matoši. „Uticaj Samoopredeljenja bi bio mnogo veći kada bi se odrekli velikih reči poput ‘nacionalnog jedinstva' ili 'promene nacionalnih simbola Kosova'. Kosovare mnogo više interesuju socijalna pravda, borba protiv korupcije i pravna država. Samoopredeljenje pokušava da profitira pozivajući se na istorijske težnje Albanaca – ali to je ideja prošlog veka.“

Protiv dijaloga, ali ne i protiv Srba

Naposletku, odziv planiranoj blokadi prošle sedmice bio je mnogo niži od očekivanog. Iz Albanije i Makedonije stiglo je samo nekoliko autobusa. Tome su doprineli loše vreme, pozivi vlasti iz Prištine, Tirane i Skoplja da se suzdrži od ovakvih protesta, ali i vera da dijalog Srbije i Kosova još uvek može dati željene rezultate. Novo okupljanje zakazano je za nedelju (22. januar), a vlada u Beogradu je poručila da je u pitanju priprema za akcije protiv Srba na severu Kosova. Politički analitičar Halil Matoši ne veruje u takav scenario: „Apsolutno ne verujem da bi ovi protesti mogli da se okrenu protiv Srba jer i Samoopredeljenje smatra Srbe punopravnim građanima Kosova. Akcije jesu usmerene protiv dijaloga Srbije i Kosova i protiv neprijateljstva koje Beograd gaji prema Kosovu, ali nisu usmerene protiv kosovskih Srba.“

Autori: Bahri Cani / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Ivana Ivanović