Ko god pobedi, mora biti bolji od Karzaija

Avganistan u subotu (4.4.) bira novog predsednika – aktuelni, Hamid Karzai, više nema prava da se kandiduje za vruću stolicu u Kabulu. Tokom nekoliko decenija Avganistanci su doživeli svakakve vlasti: kralja, komunističku huntu, upad Sovjeta, oslobodilačku gerilu, Talibane i, na posletku, vlast Hamid Karzaija kojeg su Amerikanci uglavnom držali kao malo vode na dlanu. Sada građani prvi put sami menjaju svog predsednika, a onaj kome daju poverenje imaće da se pripremi za vreme bez međunarodnih trupa, koje se povlače do kraja godine. Ovih dana teroristi ubrzanim tempom organizuju napade, mete su, kao i kod prethodnih izbora, svi koji se kandiduju, ali i svi koji glasaju.

Za koga će glasati? Poznavaoci prilika kažu (a pouzdanih anketa nema) da od osam kandidata trojica imaju realne šanse: Zalmaj Rasul, bivši šef diplomatije i Karzaijev lični favorit; Ašraf Gani, ekspert za razvoj Svetske banke; i jedan koji bi sigurno mogao da se označi opozicionarem – Abdulah Abdulah, bivši ministar spoljnih dela, oštri protivnik Talibana, jedini kandidat koji nema samo paštunsku krv (majka mu je pripadnica Tadžika, druge najveće etničke grupe u zemlji). Osim predsednika, koji je u tamošnjem političkom sistemu i šef vlade, Avganistanci će birati i savete u 34 provincije.

„Ko god da pobedi na ovim izborima trebalo bi da dobije šansu da bude bolji od Karzaija“, piše Vestfalen blat (Bilefeld). Avganistanci ovim izborima kreću u neizvesnu budućnost. Toj neizvesnosti su dobrano doprinele i Sjedinjene Države. „Supersila se povlači posle najdužeg rata u svojoj istoriji. Za sledeću budžetsku godinu nema detaljnih planova o vojnoj ili civilnoj podršci vladi na Hindukušu. Niko nije definisao šta će se desiti ukoliko propadne dogovoreni – ali još ne i usvojeni – sporazum o bezbednosti dve zemlje. Obama je za taj slučaj pretio nultom opcijom, dakle povlačenjem i onih koji bi trebalo da ostanu, antiterorističke jedinice te instruktora i savetnika avganistanske vojske i policije. Za neiskusne snage bezbednosti Avganistana bio bi to preveliki izazov. To je recept koji garantuje propast“, piše list.

U komentaru se dodaje da je i Amerikancima svega preko glave, da ne žele više da ratuju i sarađuju sa korumpiranom vladom u Kabulu. „Obama ide niz dlaku svojim zemljacima koji se protive daljem angažmanu u Avganistanu. Čak 82 odsto Amerikanaca – podjednako Republikanci i Demokrate – smatraju da je vreme za povlačenje. Ni vijetnamski rat nije bio tako nepopularan. Ali to bi bio loš signal, uprkos svim razočaranjima koja je priredio Hamid Karzai. Zemlja je napravila krupne korake zahvaljujući milijardama dolara sa Zapada. Kada su talibani oterani 2001. godine u školu nije išla nijedna devojčica, dok ju je pohađalo samo milion dečaka. Danas skoro osam miliona dece uči da čita, piše i računa.“

Svi posmatrači su saglasni jedino da će izborni dan u Avganistanu biti važan indikator, piše Nojes Dojčland (Berlin). „Zapadni kumovi ovih izbora kao da žive negde u oblacima. Da, kažu, naravno da želimo izbore slobodne od vidljivih i nevidljivih pritisaka, kao što treba da budu svaki izbori u svakoj zemlji sveta. Samo, u Avganistanu to nije dovoljno. Treba najmanje reći koliko će ljudi biti sprečeno da glasa. Koliko je kandidata – i kandidatkinja! – sprečeno da učestvuje. Odgovori na ta pitanja mnogo su gori nego 2009. godine, to znaju i u Kabulu i u Vašingtonu, ali o tome upadljivo ćute. Jer kada bi to rekli, onda bi morali da opravdaju svoj doprinos očajnom stanju. Zašto su, na primer, od lokalnih šefova bandi stvarali saveznike i bez potrebe ili bilo kakvih uslova upumpavali novac u njih? Tao će ostati i nakon izbora. I na kraju Talibani: posle brojnih poziva, pa onda otkazivanja pregovora sa njima, oni su danas ponovo vrhovno zlo. Sve to zajedno cementira trajni konflikt, bez obzira na ishod izbora“, dodaje list.

O izborima piše i liberalni švedski dnevnik Dagens niheter: „Pravi izbor bio dobar početak budućnosti u Avganistanu. Verovatno je da će neka vrsta pregovora sa Talibanima biti osnov za mir. Ali kakva prava žena će moći da prežive takav dogovor? Da li će se iznaći političko rukovodstvo koje će uspeti da se razračuna sa korupcijom, razvije privredu i suzbije značaj opijuma za finansijsko stanje građana? Prognoze nisu ružičaste. Ali bez dalje međunarodne podrške, te prognoze su potpuno sive.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković