Retko kada je u tolikoj meri bila pomešana radost zbog toga što je neki čovek ipak ostao živ, sa tolikim zaprepašćenjem, pa čak i sa zgražavanjem. Javnost je na najgori mogući način prevarena, tako da sada ne vrte glavama samo u Ukrajini, već i mnogi strani posmatrači, mnogi prijatelji Ukrajine iz drugih zemalja. Navodno ubistvo Arkadija Bapčenka u Kijevu, ruskog novinara koji je kritikovao politiku Rusije, bila je samo predstava u režiji ukrajinske tajne službe.
Na taj način je navodno sprečena zavera koja je, po nalogu Rusije, bila uperena protiv Bapčenka i drugih, kažu u Kijevu. Ali dok se sa „dokazima“ ubistva nije štedelo, sa dokazima da je uopšte postojala nekakva zavera se škrtari, u najgoroj tradiciji tajnih službi. Na primer, tu je video-snimak na kome se vidi hapšenje jednog čoveka i mi bi sada trebalo da poverujemo da je to organizator zavere. Tu je i video sa snimkom tajne predaje novca, ali su lica tih osoba sakrivena. I opet se očekuje da poverujemo glasovima koji se čuju na snimku, a koji govore o nabavci oružja i zaduženju plaćenog ubice.
Lažne vesti
Jasno je samo da je novinar Bapčenko dobrovoljno prihvatio ulogu u akciji tajne službe. Dozvolio je čak i da ga fotografišu kako leži u lokvi krvi. Ta slika obišla je svet i na osnovu nje su, ne samo agenti službe, već i članovi vlade Ukrajine gotovo čitavog dana naveliko trubili i varali svetsku javnost. Namera je potpuno jasna: privući maksimalnu pažnju medija. Ali to je bio „fejk njuz“, lažna vest kojom je prevaren čak i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer koji je tog dana posetio Kijev.
Vest o ubistvu koje se uopšte nije dogodilo bacila je u senku posetu predsednika Nemačke Ukrajini. I zato se sada – kao što već dugo nije – postavlja pitanje verodostojnosti kompletne politike Ukrajine i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu. Naravno, tajne operacije koje razjašnjavaju ili unapred sprečavaju zločine jesu neophodne. To je pogotovo tačno za Ukrajinu, koja je već četiri godine izložena vojnoj agresiji Rusije u kojoj Kremlj gotovo da ne bira sredstva i gde, naročito u Donbasu, koristi pre svega lažne vesti i političke obmane.
Sada to morate dobro da nam objasnite!
Samo, da li Ukrajina mora da odgovara istim metodama? Da li mora čak i da lažira ubistvo? Da li je zaista bilo potrebno šokirati porodicu, prijatelje i poznanike Bapčenka i naneti im toliki bol?
A zatim: koje dokaze ima državno tužilaštvo i tajna služba protiv navodnih počinilaca i njihovih nalogodavaca ubistva ruskog novinara da bi se bar donekle opravdala ova prevara? Ukrajina pod hitno mora mnogo toga da objasni, između ostalog i njenim međunarodnim partnerima kao što je Nemačka, ali i druge zemlje. Prilika za to je poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa koji stiže u Ukrajinu nakon predsednika. Kijev tu priliku mora da iskoristi.
Ako se ovaj skandal u potpunosti ne objasni, ugled Ukrajine, ionako uzdrman zbog nedostatka reformi i korupcije, srozaće se još više. Možemo samo da se nadamo da je ukrajinskoj politici jasno u kolikoj meri je na kocki njena verodostojnost.
Slučaj Bapčenko bio je skandal i otvorio je mnoga pitanja, ne samo u Ukrajini, već i na međunarodnom planu. Tu mogu donekle da pomognu samo prava i istinita objašnjenja.