Kelemis: Nema više vremena za gubljenje

DW: Dogovor sa Grčkom je postignut. Kakva je Vaša prva ocena?

Atanasios Kelemis: Ocenjujem dogovor veoma pozitivno, kao i cela grčka privreda. Još ne znamo detalje, ali to je većini Grka i privrednika od sekundarnog značaja. O pojedinostima se može raspravljati, ali je važno da je dogovor postignut. Važno je da evro ostaje jak i da bude održan u Grčkoj. Za to su svakako potrebne uzorne javne finansije. Grčka nažalost u prošlosti nije držala korak sa dogovorenim reformama, jednostavno nije sprovođeno ono što je dogovoreno u poslednjih pet godina.

Da li je uopšte bilo moguće sprovesti sve što su tražili kreditori?

Teško, s obzirom na klijentelističku politiku koja je vladala i još uvek delom vlada. Previše grupa sa svojim pojedinačnim interesima.

Zašto verujete da će sada biti drugačije?

Zato što imamo drugu vladu, koja nije opterećena tim nasleđem. Ona dolazi iz spektra koji je sada preuzeo veliku obavezu da raščisti sa takvim načinom funkcionisanja države i rasturi interesne strukture. Grčko društvo je takođe sazrelo i shvatilo da je na talonu čitava evropska perspektiva zemlje. Interesne grupe su shvatile da više ne mogu da igraju igru koja traje decenijama.

Prihvaćeni paket reformi nije bitno drugačiji od onog koji je odbijen na referendumu.

Ukoliko verujemo grčkoj vladi, ali i opozicionarima, onda u dokumentima postoje brojna pobošljanja. Postoje značajne razlike u odnosu na verziju koja je prvobitno odbijena.

Još je nejasno šta će biti sa idejom o privatizacionom fondu. Mogu li privatnici bolje da vode posao i stvore više radnih mesta od države?

To je, prema mom mišljenju, logično. Treba znati da interesa privatnika ne bi ni bilo da Grčka nije deo Evropske unije ili evrozone. Tada se recimo Kinezi ne interesovali za Pirejsku luku. Ali trenutno je loš trenutak da se prodaje državna imovina. Bez obzira da li se radi o vlasničkom udelu ili zemljištu, treba sačekati trenutak da vrednost poraste, da se vrati ekonomska izvesnost i stvore perspektive rasta. Treba dobro razmisliti da li sedište tog privatizacionog fonda koji treba da prodaje grčku imovinu zaista mora da bude u inostranstvu, u Luksemburgu. Tu razumem argumentaciju Grka koji traže da fond ima sedište u Atini. Tu se pominju pravne nedoumice, iz evropskog ugla postoji strah da bi eventualni pravni sporovi oko vlasništva u Grčkoj mogli da se otežu u nedogled.

Koliko od ovoga što traže poverioci može zaista biti sprovedeno?

Mislim da je sve što se sada traži trebalo da bude urađeno pre više godina. Nije kasno, ali sada treba biti brz sa reformama. Ne sme se gubiti vreme. Samo jedan primer: troškovi koje firme izdvajaju za plate radnika pali su za 19 odsto, ali ta prednost za preduzetnike se istopila jer su druge reforme izostale. Grčkoj trebaju moderne privredne strukture. Imamo ekstremno neefikasan državni aparat, koji treba promeniti tako da služi privrednicima i građanima ove zemlje.

Dogovor sada mora da potvrdi i grčki parlament. Ukoliko se to ne desi, pojavila se ideja o izlasku Grčke iz evrozone na određeno vreme, što je predlagao nemački ministar Šojble. Šta mislite o tom predlogu?

Ništa dobro. To bi bio meko istupanje iz evrozone. Kada jednom napustite klub, a kasnije ponovo probate da uđete, verovatno ćete videti da su promenili bravu u međuvremenu. Uz to dolaze svakodnevni problemi. Pet godina bez evra bi usporilo Grčku, više ne bi bilo ni reformskog pritiska. Nastaće zbunjenost kod privrednika, posebno kod investitora. To ničemu ne vodi. Ili će Evropa reći da Grčka mora da napusti evrozonu ili krećemo trnovitim putem reformi koji je pred nama.

*Profesor Atanasios Kelemis, 1959, je poslovni direktor Nemačko-grčke trgovinske i privredne komore sa sedištem u Atini. Kelemis je rođen u Grčkoj, a dugo je živeo u Nemačkoj gde je bio menadžer više logističkih i IT firmi. Predavao je logistiku na Visokoj školi u Solunu.