Katarski petrodolari nad Nemačkom

Slika koje je još uvek pred očima, iako je prošlo već nekoliko dana: ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel deluje pomalo zabrinuto dok stoji pred regalom sa starim knjigama u biblioteci Hercog Avgust u Volfenbitelu. Govori o razumevanju, o Lesingovoj knjizi „Natan mudri“, koja ja tu napisana: knjiga o dijalogu preko krutih granica. U njoj se ne radi o tome šta je ispravno ili pogrešno, već o mogućnosti zajedništva. „Kucnuo je čas za diplomatiju“, kaže Gabrijel.

Njegov gost je katarski ministar spoljnih poslova Mohamed bin Abdulrahman al Tani. On trenutno ima problema u dijalogu sa svojim susedima od kako su oni – pod vođstvom Saudijske Arabije –zatvorili granice prema Kataru. Navodno zato što Katar podržava terorističke organizacije. Svašta može da se desi, Gabrijel strahuje da bi mogao da izbije i rat. Verovatno zato ima tako zabrinut izraz lica. I u tom sukobu je teško definisati šta je ispravno, a šta pogrešno.

„Moramo da pronađemo rešenje i pre svega ukinemo blokadu mora i vazdušnog prostora“, poručuje Gabrijel sukobljenim vladama. U Nemačkoj ima onih koji priželjkuju da ministar spoljnih poslova ne uzima Katar tako otvoreno u zaštitu. Ali za to postoje razlozi.

Nemački interesi

„Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u tom regionu ima dugu tradiciju dijaloga sa organizacijama koje su međunarodno uvažene“, naglašava Ulrike Frajtag, direktorka Centra za moderni orijent.

Hitro pripremljena poseta Al Tanisa, ali i posete egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija i saudijskog ministra spoljnih poslova Adela el Džubeira pokazuju da je Nemačka traženi sagovornik, čak iako – kako kaže jedan portparol Ministarstva spoljnih poslova – Nemačka ne želi da se nameće kao posrednik.

Ali Berlin radi šta može. „Velike su investicije Katara i Saudijske Arabije u Nemačkoj i nije u interesu da te dve strane i u Evropi rade jedna protiv druge“, smatra Ulrike Frajtag. Očigledno Nemačka stoga pokušava da se ne stavlja samo na jednu stranu.

Katarski novac u Nemačkoj

Posebno se zbog katarskog novca u nemačkim kompanijama sada naveliko spekuliše. Da li to može da bude razlog da možda Simens povuče svoja postrojenja iz Saudijske Arabije? Kakva taktičku važnost ima udeo Katara u Dojče banci? U nadzornom odboru Folksvagena su čak dvojica Kataraca. Šta bi se desilo ako bi Katarcima zbog blokade odjednom bio potreban njihov novac? I šta strani kapital znači za Nemce ukoliko se na međunarodnom planu potvrde sumnje da Katar podržava terorizam?

Kompanije su veoma uzdržane kada je reč o njihovim arapskim investitorima. „To nećemo da komentarišemo“, poručuju iz Dojče banke. U njoj državni katarski investitor QTA ima učešće od devet procenata. „Posmatramo aktuelna dešavanja i nadamo se da će spor biti uskoro rešen“, saopšteno je iz Folksvagena, u kome katarski udeo u vlasništvu iznosi 17 procenata. Učešće u Simensu od 3,3 odsto se smatra premalim da bi Katar mogao da ima uticaja na poslovanje te kompanije.

Privrednici čekaju na rasplet i nastavljaju poslovanje kao i do sada na Arabijskom poluostrvu. „Mislim da su rizici za kompanije zapravo veoma mali“, kaže Martin Klajn, stručnjak za međunarodne ekonomske odnose sa univerziteta u Haleu. On je uveren da Katar nema privrednog, ni političkog interesa da menja svoje investicione planove. Klajn ne veruje da bi novac iz Persijskog zaliva mogao da ugrozi velike nemačke kompanije: „Da bi se to desilo trebalo bi da budu uvedene sankcije ili da bude usvojena rezolucija UN, a to je malo verovatno.“

Igre velikih sila u Zalivu

Znatno više zabrinuti od ekonomiste su nemački političari. Zigmar Gabrijel nije izuzetak. Reč je o teškim pitanjima pozicioniranja. „Meni se dopada oprezna reakcija ministra spoljnih poslova, iako ne verujem da preti izbijanje rata“, kaže Omid Nuripur, političar stranke Zelenih.

Ipak njemu nedostaje jasan stav Berlina: „Zbunjuje me što u Nemačkoj ima toliko reakcija i što su mnogi uvereni da Katar finansira terorizam.“ Pri tom uopšte nema dokaza za takve optužbe. „EU bi trebalo da se založi da Saudijska Arabija u tome bude preciznija“, zahteva Nuripur. Takođe je pod znakom pitanja koliko je Saudijcima zaista važan aspekt terorizma.

„To je delikatna situacija“, analizira Roderih Kizeveter, političar nemačkih demohrišćana. Katar nije veliki zagovornik povelje UN o ljudskim pravima i na međunarodnom planu sve više unosi pometnju, kao na primer u Libiji, ocenjuje on.

Iako je u prošlosti očigledno bila veća podrška Saudijskoj Arabiji, sada bi sa time jednostavno trebalo da se prekine. Jer Saudijska Arabija je preko Katara otvorila regionalni sukob sa Iranom. „Sada moramo, možda i zajedno sa EU, da utvrdimo budući odnos prema Saudijskoj Arabiji“, naglašava Kizeveter. Ta zemlja tvrdi da nema problema sa terorizmom, ali naveliko finansira islamističke aktivnosti u drugim zemljama.