Sporo se probija kroz masu okupljenih građana na Baščaršiji. Maše im, slika se sa decom, miluje ih po glavi. Nekoliko stotina građana, prema navodima lokalnih medija, pozdravilo ga je u srcu Sarajeva. Avgust je 2021. Nakon dve godine ponovo je u poseti Bosni i Hercegovini.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rado dolazi u BiH. Od 2010. godine do danas u zemlji je boravio sedam puta – što u svojstvu premijera, što predsednika. U BiH ga rado dočekuju, kako pokazuju snimci, pa makar bili i inscenirani. „BiH ima posebno mesto u srcima naših ljudi“, poručuje Erdogan tokom te posete.
No, uz sve simpatije prema Erdoganu i njegovoj zemlji, u BiH ne sanjaju o odlasku u Tursku – već u Nemačku.
Dugogodišnja kancelarka te zemlje, Angela Merkel, je samo dve nedelje nakon Erdoganove šetnje Baščaršijom boravila u oproštajnoj poseti zemljama Zapadnog Balkana. Sarajevo je međutim zaobišla u širokom luku. Zato je bila u Beogradu.
Istina je doduše da je Merkel bila među najvećim zagovornicima Berlinskog procesa. Istina je takođe da je upravo ona na mesto visokog predstavnika u BiH poslala svog bivšeg ministra Kristijana Šmita. Ali je i istina da je tokom dugih 16 godina provedenih na mestu šefice nemačke vlade, u zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini boravila samo jednom.
-pročitajte još: Šolc na Balkanu: Rešavanje tuđih bilateralnih problema
Prelomni trenutak za Zapadni Balkan – 24. februar
Upravo je imenovanje Šmita na mesto visokog predstavnika bio znak pojačanog angažmana Nemačke u BiH, a shodno tome i očekivanja od njega su velika. Još veći znak, a time i još veće nade, usledio je krajem prošle godine, nakon stupanja na dužnost nove nemačke vlade. No, po svemu sudeći, to bi manje-više ostao spori, više deklarativni, nego efikasni angažman – da nije bilo 24. februara ove godine. Tek su ruske trupe u Ukrajini podsetile Berlin i ostale prestonice u EU na jedan drugi krvavi rat koji je – kakva ironija – počeo pre čitavih 30 godina – rat u BiH, koji se istinski nikada nije završio, već se pretvorio u opasan, zamrznuti konflikt.
Odjednom su se i u Berlinu i u ostatku Unije setili – iako im BiH kao ni Zapadni Balkan nisu istinski važni – da su ipak toliko važni da ih ne bi tek tako prepustili ruskoj sferi uticaja. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok je, dve nedelje nakon početka ruske invazije, boravila u poseti zemljama Zapadnog Balkana. Njena prva, a ujedno i najkompleksnija stanica, bilo je Sarajevo. Usledila je poseta ministarke odbrane Kristine Lambreht, čiji je avion takođe najpre sletio na sarajevski aerodrom.
Nekako paralelno s tim, vladajuća nemačka „semafor-koalicija“ (SPD, Liberali i Zeleni), u parlamentarnu proceduru u Bundestag uputila je Rezoluciju o BiH koja je izazvala brojne reakcije, što u samoj BiH, što u dobro pozicioniranom zapadnom susedu BiH – Hrvatskoj. A pokazala je i neslaganja u redovima nemačkog SPD-a. Tako su dva poslanika Bundestaga, Nemci balkanskog porekla i imena, u medijima predstavljeni kao simbol međusobno suprotstavljenih koncepata ustrojstva BiH. I dok se poslanik SPD Adis Ahmetović založio, između ostalog, za ukidanje legitimnog predstavljanja u BiH, kao i da lider SNSD Milorad Dodik i HDT BiH Dragan Čović u Rezoluciji budu navedeni kao glavni krivaci za opstrukciju zemlje, njegov stranački kolega Josip Juratović založio se da, uz pomenuti dvojac, u Rezoluciji bude spomenut i Bakir Izetbegović, lider SDA.
Kako sada stvari stoje, prevagnuo je prvobitni predlog: rezolucija je upućena u proceduru bez izmena koje je Josipović tražio. Diplomatski izvori iz Berlina očekuju da će takva i biti usvojena, i označavaju je kao izuzetno značajan dokument o budućnosti Bosne i Hercegovine.
Bude li rezolucija usvojena, to će biti jasan signal iz Berlina, baš kao što je jasan signal i odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita o nametanju odluke o finansiranju opštih izbora koji se u BiH održavaju u oktobru.
Zaobilazak Sarajeva
U tom svetlu se u pojačani angažman Berlina – u najmanju ruku na simboličnom nivou – ne uklapa odluka kancelara Olafa Šolca da u svojoj prvoj poseti zemljama Zapadnog Balkana zaobiđe BiH. Ako je Šolcova kalkulacija da treba izbeći posetu pre opštih izbora, onda je ona suštinski pogrešna. Jer, Bosna i Hercegovina za nemačkog kancelara neće nakon izbora u oktobru biti ništa manje minsko polje, nego što je to sada.
Zato bi, sedam godina nakon što je bivša šefica nemačke vlade Angela Merkel boravila u zvaničnoj poseti BiH, bilo krajnje vreme da Sarajevo ugosti nemačkog kancelara, a on time pošalje i veoma jasnu poruku u prilog opredeljenosti istinskog rešavanja problema u BiH. Ako ne zbog BiH, onda zbog stanja u sopstvenoj kući. Plan posete bi u svakom slučaju – u svrhu prethodnog barem delimičnog deminiranja terena – trebalo da bude ovaj: prvo Zagreb i Beograd, pa Sarajevo.
Inače, niko u Berlinu neće imati pravo da negoduje kada na Baščaršiji ponovo budu mahali gostu koji rado dolazi – Erdoganu. A u Banjaluci, što je za Berlin u ovom trenutku daleko opasnije – ruskim zastavama. I kada kancelar i u slučaju BiH bude slušao: „Führung, Herr Scholz!“ (Preuzmite vođstvo, gospodine Šolc!) Samo da za vođstvo tada ne bude prekasno…
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.