Kakva je partija CHP?
2. april 2019.
Republikansku narodnu partiju (CHP) - osnovao je 1923. Mustafa Kemal Ataturk, koji je bio i osnivač moderne turske države. To je prva, najstarija i najuspešnija partija u zemlji. Nijedna druga partija nije bila toliko često na vlasti kao CHP. Pritom je do 1945. bila jedina partija u Turskoj.
Profil partije određuju takozvanih "šest strelica", koje su i logo partije .
- republikanizam
- laiciziam
- reformizam (modernizacija)
- etatizam
- populizam (narodni suverenitet/ demokratija)
- nacionalizam
Ovo su i do danas ostali aspekti "kemalističke ideologije", koju CHP želi da očuva i zaštiti.
Ideološki razvoj
CHP se šeszdesetih godina prošlog stoleća otvorila i socijaldemokratskim vrednostima. Partija koja je prijateljski nastrojena prema Evropi, a pristupanje Evropskoj uniji vidi kao neophodan korak ka modernizaciji. Još je osnivač partije Ataturk reformisao pravosuđe, ekonomiju, vojsku i politiku na primjeru evropskih zemalja.
Partija ima mnogo više obrazovanih i bogatih članova, nego Erdoganova islamski-konzervativna AKP koja naginje više neobrazovanom seoskom delu stanovništva. Pristalice ili simpatizeri CHP su godinama držali važne pozicije u pravosuđu, vojsci, obrazovnim i kulturnim institucijama.
Zbog toga su se religiozni Turci i oni koji žive na selima osećali zapostavljenim. Oni su Kemalizam smatrali antireligioznim, pokretom koji prekida veze sa postojećom tradicijom. Kemal Ataturk je na primer zabranio nošenje tradicionalnog turskog fesa i marame u javnim institucijama. Predsednik Erdogan i njegova AKP su profitirali ovakvog raspoloženja.
Pad CHP - uspeh AKP
Uticaj CHP je nakon prve izborne pobede AKP 2002. naglo opao. Od tada partija kaska za AKP. Konzervativnoj rivalki je čak pošlo za rukom da na najvećem broju parlametnarnih izbora osvoji apsolutnu većinu.
To je u poslednjih 20 godina dovelo do sveukupne društvene promene vlasti, kao i kulturološke promene. Erdogan je pak sebi obezbedio vlast tako što je kemalističku elitu u medijima, pravosuđu i vojsci zamenio novom konzervativnom elitom, tako da je rivalitet između AKP i CHP više nego političke prirode - ove dve partije agiraju na suprotnim polovima u kulturološkoj borbi.