Kako će teći obnova Sirije?
23. jun 2018.
Sirija je uništena. Gradovi su uništeni, infrastruktura je uništena. Posle sedam godina rata čiji se kraj još ni ne nazire, veliki delovi zemlje moraju biti obnovljeni. U skoro svim gradovima su čitave četvrti pretvorene u prah i pepeo. Obnova će koštati mnogo.
Procene o tome se razilaze- Specijalni izaslanik UN za Siriju, Stafan de Mistura,. smatra da je potrebno oko 250 milijardi dolara. Sirijska vlada kaže: 400 milijardi dolara. Sergej Katirin, šef Ruske industrijske i trgovinske komore, smatra da će biti potrebno 500 milijardi dolara. Po opštem mišljenju, obnova bi mogla da traje i 15 godina.
Merkel: Nemačka je uzdržana
Otvoreno je i itanje ko će finansirati obnovu. Evropska unija je načelno spremna da učestvuje u tome, rekla je opunomoćenica EU za spoljnu i bezbednosNu politiku Federika Mogerini.
Pre nekoliko nedelja je sirijski predsednik Bašar al Asad pozvao Iran da učestvuje u obnovi Sirije. Iran je dragovoljno prihvatio poziv i vlade dve zemlje trenutno razrađuju plan dugoročne saradnje na tom planu.
Basam Alahmad, šef grupe za ljudska prava „Sirijci za istinu i pravdu", sumnja u to da će Iran moći da finansira sve što prema dogovoru dve vlade misli da finansira; on smatra da bi važne snage obnove mogle biti Rusija i Kina.
Usluga i protivusluga
Sirija će u obnovi svakako da se uzda u svoje dosadašnje saveznike. Za zapadne države bi to moglo imati posledice, smatra Stiven Hajdeman iz trusta mozgova SAD Bruking institušn, i dodaje da će te zemlje imati verovatno manje učešća u obnovi.
No, zapadne države bi mogle da utiču na proces moguće eksproprijacije i preraspodele nekretnina u Siriji. Planovi o obnovi svaraju utisak da će i to biti na dnevnom redu. Početkom aprila je donet takozvani „dekret br. 10" prema kojem u svakoj opštini treba da se otvori Ured za obnovu. Vlasnici kuća, zemlje ili stanova će morati da dokažu svoje pravo na tu imovinu. Za slednebike opozicije to će biti problem: mnogi su u inosranstvu i povratak bi mogao da znači da će biti uhapšeni. Zato je kancelarka Angela Merkel zaštražila od sirijske vlade da ne sprovodi „dekret br. 10" .