Kako su se promenili ratovi od 1989?
9. novembar 2019.
Dvadesetim vekom su dominirali ratovi. Procenjuje se da je u dva svetska rata živote izgubilo 80 miliona ljudi. A onda je došao Hladni rat - trka u naoružavanju između SAD i Sovjetskog Saveza. Dva fronta jedan naspram drugog kako u Evropi tako i u velikom delu sveta. U Aziji, Africi, na Bliskom istoku i Latinskoj Americi svetske sile su finansirale krvave, takozvane posredničke ratove.
Mirne revolucije 1989. dovele su do pada Gvozdene zavese, a Hladni rat proglašen završenim. "Nadali smo se da će nakon Hladnog rata uslediti era mira", rekla je Sara Brokmajer ekspertkinja za mirovne procese UN iz berlinskog trusta mozgova "Global Public Policy".
Da li je danas manje ratova nego ranije?
Ova nada se brzo pokazala neosnovanom. Jer, širom sveta još uvek postoje brojni sukobi. "Ponovo je više sukoba, više nasilja i - posebno otkako je izbio rat u Siriji - više mrtvih u ratnim sukobima", kazala je Brokmajer.
Razlog za to su pre svega sukobi unutar država 90-ih godina prošlog veka, na koje niko nije ni pomišljao nakon pada Berlinskog zida - jugoslovenski ratovi, rat u Sijera Leoneu ili u Demokratskoj Republici Kongo. Sa ratom u Maliju od 2012. i u Siriji koji je počeo 2011, ovaj trend se izgleda nastavlja.
Samo u poslednjih deset godina istraživači sa Odseka za mir i istraživanje konflikta na Univerzitetu u Upsali zabeležili su 23 rata, kao i 162 manja sukoba sa manje od 100 mrtvih godišnje.
Sara Brokmajer smatra da smo postali bolji kada je reč o prepoznavanju znakova konflikta, no uprkos tome ne možemo da ih sprečmo. "Još uvek nismo naučili da pravovremeno politički reagujemo i delujemo se pre nego izbiju oružani sukobi."
Konflikti postaju kompleksniji
Sa globalizacijom nakon pada Berlinskog zida ratovi su postali kompleksniji. Jer, osim dve zaraćene strane, tu su često uključene i drugi akteri, koje na primer šalju svoje trupe, isporučuju oružje, obučavaju bezbednosne snage ili vrše vojne ekspertize. Do početka 2000-ih su u konfliktima u proseku bile uključene 2-3 spoljna aktera. Narednih godina se taj broj povećao na četiri do pet.
Osnovni razlog za to su kompleksni konflikti na Bliskom istoku. Na primer u borbi protiv talibana 2009. bila su uključena 46 spoljne aktera. Tu se računaju i međunarodni savezi poput NATO, koji je u slučaju Avganistana predvodio međunarodne snage. Na sličan način je kompleksan i rat u Siriji. Početkom oktobra 2019. izbrojano je deset različitih glavnih protagonista rata, čija se mreža interesa konstantno menja.
Izdaci za vojsku se smanjuju širom sveta
2017. godine su zemlje u svetu investirale 1,8 hiljada milijardi evra u svoje vojske. To je oko dva odsto brutonacionalnog dohotka u svetu. Bila je to rekordno niska suma. I zaista, izdaci za vojsku su, relativno gledano, proteklih decenija u stalnom padu.