Kako Srbi preživljavaju bez plata?

Reportaža počinje pričom o tome kako je lekar Ivan Prodanović iz Gornjeg Milanovca sredinom marta rešio da stupi u štrajk glađu zbog toga što ne dobija platu od jeseni 2012. godine. „Nakon što su vest o tome preneli i mediji, u Milanovac je otputovao jedan državni sekretar iz ministarstva zdravlja i razgovarao sa Prodanovićem, direktorkom njegove klinike i gradonačelnikom. Ovaj je obećao da će grad ubuduće isplaćivati lekarima plate na vreme, kao i da će lično da kontroliše taj proces. Posle toga se u suštini promenilo vrlo malo: Prodanović i njegove kolege su u maju dobili plate za jul 2013“, a ovaj lekar je nemačkom novinaru rekao da još nije dobio deset poslednjih plata, jer za to navodno nema novca.

U reportaži se dalje navodi da je novi premijer Srbije Aleksandar Vučić na izborima „ostvario ubedljivu pobedu pre svega zahvaljujući obećanju da će biti novih radnih mesta. A to je Srbiji – kandidatu za prijem u EU – preko potrebno: prema podacima Trgovinske komore, stopa nezaposlenosti u državi iznosi 29,5 odsto“. I Vučić je priznao da nezaposlenost i siromaštvo u Srbiji spadaju u najveće u Evropi. Zidojče cajtung prenosi dalje Vučićeve reči da su opsežne reforme i modernizacija privrede i državnog aparata centralni zadatak njegove vlade. Ali, „dok se reforme ne sprovedu i počnu da deluju, moraće da – u najboljem slučaju – prođe nekoliko godina.

Kako preživeti?

Minhenski dnevnik piše da i oni koji imaju posao u Srbiji često mesecima čekaju na plate, „što je pretnja za egzistenciju sa kakvom su suočeni i mnogi Bosanci i Hrvati, Albanci i Grci“. „Zaostatak isplata je u Srbiji uobičajen jer su preduzeća u krizi ili vlasti u prenaduvanom državnom aparatu nisu dobile obećani novac. Ili zato što šefovi firmi ili organa uprave zadržavaju novac i koriste ga za svoje potrebe, umesto da ga isplate radnicima i službenicima. Novine pišu samo još o drastičnim slučajevima.“ List navodi da svaki peti Srbin koji uopšte ima posao dobija svoju platu sa zakašnjenjem ili je uopšte ne dobija – što je procena Nezavisnih sindikata Srbije.

„Posle pada jugoslovenskog komunizma, preduzeća su platila cenu zakasnelih investicija. Konkurencija zapadnih firmi ih je dovela u nezgodnu situaciju, posrnula su pod ekonomskim sankcijama protiv Miloševićevog režima, neke firme su u bombardovanju - kojim je NATO okončao ubijanje na Kosovu – sravnjene sa zemljom. Ili su privatizovane a novi vlasnici koji su često bili bliski sa vlašću, doveli su ih do bankrota“. Novinar Zidojče cajtunga u nastavku postavlja pitanje: kako Srbi preživljavaju bez plata? – I kao odgovore navodi primer porodice koja sastavlja kraj sa krajem prodajom voća koje sama gaji i radom na crno (na gradilištima). Sam Ivan Prodanović kaže za nemački dnevnik da sa 32 godine ne zna da li će posle rada moći da kupi sebi nešto hrane – a normalno bi bilo da u tim godinama već ima porodicu i napreduje u poslu.