Kako Severna Koreja utiče na ruski rat u Ukrajini

Saradnja Rusije i Severne Koreje nije ništa novo: u junu je ruski predsednik Vladimir Putin otputovao u Pjongjang kako bi sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom dogovorio bezbednosno partnerstvo. Pre toga se spekulisalo o velikim isporukama oružja iz Severne Koreje, pre svega artiljerijskih granata. Još 2023. ukrajinska obaveštajna služba HUR izvestila je da je ograničen kontingent severnokorejskih vojnika stigao u okupirane oblasti Ukrajine.

Navodno 3000 severnokorejskih vojnika u Rusiji

Međutim, novo svetlo na ovu saradnju bacaju informacije koje je prošlog petka objavila južnokorejska obaveštajna služba NIS: Pjongjang planira da obezbedi do 12.000 vojnika za ruski rat protiv Ukrajine.

Od toga je 1500 već prebačeno u ruski lučki grad Vladivostok – sada NIS čak govori o 3000 vojnika koji su već dovedeni u Rusiju. Prema ovim informacijama, oni bi trebalo da dobiju ruske uniforme kako bi sakrili svoj identitet.

DW tim za proveru činjenica potvrdio je da se na snimcima koje je obezbedio NIS nalaze mesta iz Istočnog vojnog okruga Rusije. Ni Rusija ni Severna Koreja do sada nisu zvanično potvrdile ove događaje.

„Trenutno postoji malo konkretnih informacija i mnogo neosnovanih spekulacija," kaže Niko Lange, viši saradnik Minhenske bezbednosne konferencije (MSC), u intervjuu za DW. „Međutim, nema sumnje da se Severokorejci nalaze u Rusiji radi obuke. Takođe, nema sumnje da su građevinski timovi severnokorejskih oružanih snaga već neko vreme – tačnije, ubrzo nakon posete Vladimira Putina Pjongjangu – aktivni u okupiranim oblastima Ukrajine."

Istovremeno, Lange naglašava: „Ne treba automatski izvoditi zaključak iz informacija koje trenutno kruže da 12.000 severnokorejskih vojnika ratuje rame uz rame s Rusima u rovovima u Ukrajini. To nije ono što se do sada može videti."

Ukrajina traži zapadnu pomoć protiv Putinovog novog saveza

Ipak, iz ukrajinske perspektive, ovo je zabrinjavajući razvoj događaja. Dok se ruski predsednik Putin ove nedelje predstavlja kao poštovan domaćin samita BRICS-a, Kijev se brine za dalju podršku: takozvani „plan pobede" predsednika Volodimira Zelenskog nije za sada nešto mnogo pokrenuo. Ukrajina strahuje da će na predsedničkim izborima u SAD početkom novembra pobediti Donald Tramp, koji planira da ukine pomoć u naoružanju i koji je nedavno u jednom podkastu čak delimično okrivio Zelenskog za rusku invaziju.

Zelenski je tokom vikenda jasno poručio da partneri zemlje koju je Rusija napala moraju reagovati na „jasan dokaz": „Ne smemo dozvoliti da zlo raste. Ako svet sada bude ćutao, a mi uskoro budemo viđali severnokorejske vojnike na frontu isto tako redovno kao što obaramo iranske dronove, to nikome na ovom svetu neće koristiti i samo će produžiti rat", naglasio je ukrajinski predsednik.

Zapad reaguje uzdržano

Od ključnog značaja je kako će sada reagovati SAD – na kraju krajeva, Vašington je ne samo najveći podržavalac Ukrajine već i zaštitnik Južne Koreje. SAD su bile i prva članica NATO koja je govorila o „dokazima" prisustva severnokorejskih trupa u Rusiji. Međutim, ministar odbrane Lojd Ostin je uzdržan:

„Šta tačno rade tamo? To ćemo još videti. Ako nameravaju da učestvuju u ovom ratu u ime Rusije, onda je to veoma, veoma ozbiljan problem", rekao je on u Rimu.

Problem koji će verovatno najviše pogoditi sledeću američku administraciju, bilo da je predvodi Donald Tramp ili Kamala Haris.

Evropa će takođe verovatno čekati rezultate izbora u SAD 5. novembra, smatra stručnjak MSC-a Lange: „Trenutno ne vidim da se velike države u Evropi okupljaju kako bi razvile zajedničku strategiju. Šta želimo postići u Ukrajini? Šta ćemo preduzeti protiv same Rusije i njenih podržavalaca? I kako ćemo zajedno delovati? To je ono što je sada potrebno", zaključuje Lange.

Portparolka NATO u Briselu izjavila je da, ukoliko su te trupe namenjene za borbu u Ukrajini, to znači „značajnu eskalaciju u podršci Severne Koreje za nezakoniti rat Rusije i još jedan znak ruskih gubitaka na frontu". NATO trenutno raspravlja o daljim koracima.

To što Evropa do sada nije reagovala na navodno slanje severnokorejskih trupa smatra se „fatalnim propustom", kaže Roderih Kizeveter (CDU). On ističe da je hitno potrebna ujedinjena i odlučna reakcija snage i odvraćanja. „Mnoge evropske države to žele već dugo. Na prvom mestu, Nemačka konačno mora promeniti svoj stav", rekao je on za DW. Kizeveter je ponovio zahteve da se ukinu ograničenja dometa za isporučeno oružje, da se Ukrajini obezbede dodatni moćni sistemi i da se uputi poziv za članstvo u NATO.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke pozvalo je u sredu pre podne na razgovor otpravnika poslova Severne Koreje i naglasilo da je bezbednost Nemačke i evropski mirovni poredak ugrožen podrškom ruskom agresorskom ratu.

Privremena obostrana korist za Rusiju i Severnu Koreju

Još kada su se pojavili nagoveštaji o dubljoj rusko-severnokorejskoj saradnji, DW je razgovarao sa Andrejem Lankovom, profesorom istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kukmin u glavnom gradu Južne Koreje, Seulu.

Rusija može izvući korist iz ove saradnje tako što bi izbegla mobilizaciju: „Rat je u Rusiji generalno popularan, ali samo dok većina ljudi nije direktno uključena u borbe i dok rat ne utiče na njihov svakodnevni život", naglasio je Lankov. Prema njegovom mišljenju, u Rusiji je sve manje muškaraca spremnih da rizikuju svoje živote, čak ni za finansijske beneficije koje nude vojni ugovori.

Zauzvrat, Severna Koreja želi novac i tehnologiju. „Ugovorni vojnik ruske vojske dobija 2000 dolara mesečno, uz jednokratni bonus koji može iznositi do 20.000 dolara. Pjongjang bi bio zadovoljan sa najmanje polovinom te sume za svakog vojnika kojeg obezbedi", rekao je Lankov.

Takođe, moderna tehnologija je veoma tražena: „U drugačijim okolnostima Rusija nikada ne bi bila spremna da deli tehnologiju sa tako nestabilnom zemljom, ali sada nema drugog izbora."

Međutim, on veruje da ova saradnja neće biti dugoročna. Nakon završetka rata u Ukrajini, odnosi će se vratiti na prethodni nivo, jer Severna Koreja tada više neće biti ekonomski interesantna za Moskvu.