Kako se diskredituje ruska opozicija?

Pozvati neku osobu ili joj pisati i tražiti od nje mišljenje, pa potom to mišljenje dodati tekstu koji pišete ili pak napisati vest od izjave koju ste dobili – jednostavno tako bi novinarstvo trebalo da funkcioniše. Ali novinarstvo nije više tako jednostavno, posebno kada se radi o ruskoj opoziciji.

U utorak (11.8.) se, na primer, na poziv DW-a upućen poslaniku ruske opozicione partije „Parnas“ Leonidu Volkovu, javio neki drugi čovek. On je najavio da će se nekadašnji magnat i kritičar Kremlja Mihail Hodorkovski na izborima 2016. kandidovati na izbornoj listi „Parnasa“. „Parnas“ zapravo objedinjuje celokupnu „demokratsku koaliciju“, sastavljenu od liberalno-demokratskih stranaka u zemlji. Tom savezu pripada i partija poznatog blogera Alekseja Navalnija, kojem ruske vlasti nisu dozvolile da se registruje. Volkov je pak jedan od najvažnijih predstavnika opozicionog saveza i vest koja dolazi iz njegovih usta u tom smislu nije obična, već top-vest.

„Trol“ koji daje intervjue

Nakon što je DW na svojim stranicama u utorak objavio tu vest, Volkov je na svom nalogu na Tviteru napisao da su pozivi na njegov telefon preusmereni na neki drugi broj, tako da neko nepoznat daje intervjue u njegovo ime. Tvo se prvi put dogodilo u subotu uveče. Jedan muškarac se predstavio kao Leonid Volkov i glumio da je pijan. Potom je na Jutjubu Volkov postavio video na kojem se vidi on lično dok njegov kolega poziva taj broj i razgovara sa „pijanim Volkovom“.

Dva dana kasnije, u ponedeljak, Volkov je javio da ponovo ima telefonski broj pod kontrolom. DW ga poziva u utorak i s njim vodi razgovor. No, nakon što se Volkov oglasio na Tviteru, DW mu šalje elektronsko pismo sa isečkom intervjua. Volkov je tada potvrdio da se ne radi o njegovim rečima i da ponovo reč o tzv. trolu.

Hakovani mejlovi

Ovo što se dogodilo je novina. Proteklih godina mobilni telefoni i mejl-adrese opozicionara često su bivali izloženi hakerskim napadima. Na minternetu bi bili postavljeni falsifikovani razgovori ili pisma kako bi se određene osobe diskreditovale. Kada su u decembru 2011. izbili veliki protesti zbog navodnog lažiranja izbora, Kremlju blizak portal „Lajf njuz“ objavio je telefonski razgovor sa, sada ubijenim Putinovim kritičarem Borisom Njemcovim. U tom razgovoru Njemcov je bio veoma kritički nastrojen prema svojim kolegama. Jedan deo razgovora svakako je bio lažiran, izjavio je tada Njemcov. Činjenica je da je on podneo prijavu, ali nadležne službe slučaj nisu dalje obrađivale. Na taj način pokušalo se da se izazove raskol u protestnom pokretu.

I Aleksej Navalni je takođe bio meta sličnih provokacija. Njegov mejl su hakeri napadali dva puta – 2011. i 2012. Veliki broj, kako privatnih tako i službenih mejlova, delimično je falsifikovan i objavljen. I upravo ti mejlovi su bili povod državnim službama da pokrenu krivične postupke protiv opozicionara.

Navalnijev mejl je napadnut takozvanim programom „Hacker Hell“. Navalni je uspeo da sakupi brojne dokaze koji su mu pomogli da konačno raskrinka počinioce. Tragovi su vodili u Bon, do 41-godišnjeg Rusa Sergeja Maksimova koji od 1997. živi u Nemačkoj. Sud u Bonu osudio ga je na uslovnu zatvorsku kaznu u trajanju od 17 meseci i 400 sati društveno korisnog rada.

Opozicionari sumnjaju da se iza te provokacije krije Kremlj, ali to je nemoguće dokazati. Ipak, Ivan Šadanov, pravnik u partiji „Parnas“, najavio je da će biti podneta tužbu protiv nepoznatih provokatora zbog hakovanja telefona Leonida Volkova.