Kako je Openhajmer napravio bombu pre Nemaca?

Dvojica nemačkih hemičara, Oto Han i Fric Štrašman, otkrili su nuklearnu fisiju 1938. godine. Fisija je reakcija u kojoj se jezgro atoma deli na dva ili više manjih, oslobađajući ogromne količine energije.

Fizičarima širom sveta je odmah bilo jasno da taj postupak može da stvori bombu koja može da sravni čitave gradove sa zemljom.

To se tematizuje i u blokbasteru „Openhajmer“ koji ovog leta dominira svetskim bioskopima. Ali, ako su Nemci pred Svetski rat prvi otkrili cepanje jezgra, kako to da nisu prvi došli do bombe?

Sve se pročulo

Gotovo odmah posle otkrića fisije, nemački naučnici su započeli rad na projektu atomske bombe. S obzirom na vojni interes i uz pomoć snažne nemačke industrije, Uranijumski klub (Uranverein) zaposlio je ubrzo neke od vrhunskih svetskih nuklearnih stručnjaka.

Iako je projekat bio tajan, o njemu se pročulo preko naučnika koji su bežali od progona u nacističkoj Nemačkoj.

Među njima je bio i Albert Ajnštajn, koji je o tome upozorio američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta 1939. godine. Zabrinutost zbog razvoja nacističkog tajnog oružja proširila se širom sveta.

Odgovor SAD-a bio je „Projekat Menhetn“, predvođen Dž. Robertom Openhajmerom. Započeo je u leto 1942, istražujući načine za pravljenje bombe uz korišćenje uranijuma i plutonijuma.

Strah od rivalskog nacističkog projekta podstakao je američku vladu na akciju. Uz ogromnu finansijsku podršku, Openhajmeru i njegovom timu su trebale samo tri godine da uspešno testiraju prvu nuklearnu bombu. Prvo nuklearno oružje, nazvano „živa vatra“, pogodilo je Hirošimu tri sedmice kasnije.

Snimci razgovora na imanju Farm Hol

„Ne verujem vam ni reč“, rekao je tadašnji šef nemačkog programa za nuklearna istraživanja Verner Hajzenberg, kada je čuo vesti o Hirošimi.

U to vreme su Hajzenberg i devet drugih nuklearnih fizičara, koji su radili na nemačkom projektu, bili zatvoreni na engleskom imanju Farm Hol. Britanci su tajno snimali naučnike, nadajući se da će otkriti tajne nacističkih nuklearnih projekata.

I drugi nemački fizičari su delili Hajzenbergovu nevericu. Većina je verovala da je to bio blef, kako bi se Japanci naterali na predaju. „Nisam mislio da će to biti moguće još dvadeset godina“, rekao je kasnije Oto Han.

Hajzenbergove i Hanove reakcije pokazuju koliko je nemački program bio daleko od razvoja atomske bombe.

„SAD su potpuno precenile razvoj nemačkog projekta Uranijum. To su shvatili tek nakon prisluškivanja naučnika u Farm Holu“, kaže za DW Takuma Melber, istoričar sa Univerziteta Hajdelberg u Nemačkoj.

Nuklearni program otpisan

U vreme kada je „Projekat Menhetn“ pokrenut, nemački nuklearni program je već bio mrtav.

Nemački istraživači su znali da neće moći da odvoje izotope neophodne za stvaranje atomske bombe za manje od pet godina. Nikada nisu postigli uspešnu lančanu reakciju i nisu imali metodu obogaćivanja uranijuma.

Program nuklearnog oružja ukinut je u julu 1942. godine, a istraživanje je podeljeno u devet različitih instituta širom Nemačke.

„Pre 1942. to je bio vojni projekat, ali se nakon toga pretvorio u isključivo civilni projekat“, rekao je Melber za DW.

Od tada se cilj pomakao s nuklearnog oružja na izgradnju nuklearnog reaktora, koji bi mogao da održi nuklearnu fisiju u manjem obimu.

Hajzenberg je istraživanje preselio u pećinsku laboratoriju ispod zamka u Hajgerloh u Nemačkoj, gde su on i njegov tim izgradili eksperimentalni reaktor. On se sastojao od kockica uranijuma koje vise sa žice i koje su uronjene u rezervoar u kojem je teška voda.

Sa ovim eksperimentom se otišlo najdalje u nemačkim istraživanjima, ali reaktor nikada nije proradio – jer u reaktoru nije bilo dovoljno uranijuma da bi se postigla lančana reakcija.

Pa ipak, nemački fizičari su bili blizu rešenja. Naučnici veruju da je Hajzenberg mogao da napravi prvi nuklearni reaktor da je ima još samo 50 odsto više uranijuma na raspolaganju.

Beg jevrejskih i poljskih naučnika

Zašto Nemačka, uz početnu prednost i briljantne naučnike koji su radili na projektu, nije uspela da razvije nuklearni program?

Kao prvo, Nemačka je izgubila mnoge naučnike. Mnogi jevrejski i poljski eksperti pobegli su od progona, poput jevrejske fizičarke Lize Majtner koja je odigrala ključnu ulogu u Hajnovom i Štrasmanovom otkriću nuklearne fisije.

Jedan broj njih pobegao je u Veliku Britaniju i SAD, gde su radili na „Projektu Menhetn“.

Drugi naučnici su pozvani u nemačku vojsku. Rat je takođe doveo do nedostatka resursa za istraživanje, poput obogaćenog uranijuma, kaže istoričar Melber. Nedostajalo je i teške vode (deuterijum-oksida) za hlađenje nuklearnih reaktora.

„Proizvodnja teške vode odvijala se u Norveškoj koju su okupirali nacisti, ali su savezničke i norveške snage napale ove objekte“, kaže Melber.

Na kraju je i nedostatak političke podrške zaustavio napredovanje projekta. „Hitler je imao poteškoća da razume projeka“, kaže istoričar, te je podrška prekinuta 1942. godine.

Bez ove podrške, nuklearni program nije nikakve šanse da se trka sa američkim „Projektom Menhetn“ na kojem je ukupno ovako ili onako radilo pola miliona ljudi – jedan odsto ukupne radne snage. Amerikanci su na projekat dali za ono vreme vrtoglave dve milijarde dolara.

Poređenja radi, nemački programi uključivali su manje od hiljadu naučnika i imali su budžet od osam miliona rajhsmaraka – hiljadu puta manje od američkog budžeta.

Pravite reaktore, a ne bombe

Snimci razgovora nemačkih naučnika sa imanja Farm Hol daju još jedan odgovor za nemački neuspeh. Sami naučnici su se moralno protivili atomskoj bombi i tajno su sabotirali taj projekat.

Jedan od naučnika, Karl Fridrih fon Vajcseker, je rekao: „Verujem da je razlog što to nismo uradili taj što svi mi fizičari to nismo želeli – iz principa. Da smo svi hteli da Nemačka dobije rat, uspeli bismo.“

I sam Hajzenberg se protivio ideji o nuklearnoj bombi, rekavši: „U dubini duše mi je zaista bilo drago što smo radili na nečemu što je trebalo da postane reaktor, a ne bomba.“

Nemački naučnici u Farm Holu su se dalje nadali da će „istorija zabeležiti... kako su Amerikanci i Englezi razvili ovo strašno ratno oružje... a da su Nemci proizveli funkcionalan reaktor.“

Osamdeset godina kasnije, ironija sudbine je da današnja Nemačka skladišti američko nuklearno oružje, verujući da je ono ključno za bezbednost Evrope.

Sa druge strane, Nemačka je tokom mandata Angele Merkel okrenula leđa atomskoj energiji i do danas pogasila sve nuklearne reaktore.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.