Kad koza čuva kupus

Klopke, mreže, lepkovi, lov van propisane lovne sezone ili lov pomoću nedozvoljenih sredstava kao što su puške petometke i elektronske vabilice, samo su neki od zločina nad pticama koje čine i oni bez lovne dozvole, kao i registrovani lovci.

U nedavnom „Izveštaju o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama u Republici Srbiji za period 2000. do 2017" Društvo je dokumentovalo čak 1.849 slučajeva u kojima je stradalo više od 220.000 divljih ptica. „A to je samo vrh ledenog brega onoga što se dešava kao posledica našeg odnosa prema prirodi. Iako je nauka dokazala da je odnos prema životnoj sredini pitanje našeg opstanka, mi tu lekciju još nismo naučili“, upozorava Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Na nišanu su i druge vrste, lovi se gotovo svuda, a pristupačno je mnogima, posebno ukoliko se lovi iz koristi. „Lovstvo je u Srbiji organizovano u takozvano narodno lovstvo. Jeftino je, svako može da kupi pušku, lovna dozvola na godinu dana je sto evra i oni to odmah mogu da preračunaju kroz meso", objašnjava za DW Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. „Umesto da to bude elitistički prostup, da platiš 1.000 evra, imaš pravo na odstrel jedne krupne jedinke, pet sitnih i gotovo, prosečan lovac za tih sto evra u Istočnoj Srbiji – a imamo te podatke – iznese iz lovišta deset svinja. Njihovo meso mu otplati tu dozvolu puta dvadeset."

Na njihova upozorenja i dokumentovane podatke, država odgovara – gunđanjem. „Nije mi  referentno da se neko drugi bavi time, jer se oni time bave dobrovoljno, a mi profesionalno. Oni nisu referentni da započnu priču. Valjda smo to mi“, odgovara već na pomen izveštaja direktor Uprave za šume Saša Stamatović.

Država se (ne) pita

Praksa je, međutim, pokazala da je država u tom poslu vrlo inertna. Lovnih inspektora, kažu u Društvu, niti ima dovoljno, niti su dostupni. Slažu se i u Upravi i pravdaju da je obim posla veliki, a površina ogromna. „Ranije je bilo više. Mi se trudimo da popunimo manjak radnih mesta, ali, evo, raspišemo konkurs, niko se ne javlja. Verovatno zbog materijalnog stanja inspektora, jer njihova plata je između 45.000 i 50.000. Veće plate imaju oni koji rade u javnim preduzećima sa istom strukom, a odgovornost je manja", odgovaraju iz Odeljenja šumarsko-lovne inspekcije.

Inspekcija nije, niti bi trebalo da bude jedini mehanizam za sprečavanje krivolova, dodaje direktor Uprave za šume. Veći deo odgovornosti za to je poveren korisnicima lovišta, a to su u devedeset odsto slučajeva upravo lovačka udruženja, koja zapošljavaju lovočuvare. „Napravljen je koruptivan sistem koji kaže – ja kao upravnik lovišta zapošljavam i kažem šta treba da rade, a to znači ne diraš mene i moje pajtose, a oni rade za minimalac i uslovljeni su od poslodvaca“, objašnjava Ružić. Tucakov dodaje da, osim toga što su u poziciji sukoba interesa, lovočuvari nisu dovoljno ni edukovani za posao koji obavljaju. „Oni mogu biti ključni saradnici u zaštiti priode, ali sada to nisu. Njihovo poznavanje zakonodavstva i prakse u lovstvu je nasleđeno loše, a to govorim imajući u vidu brojne primere i činjenicu da su neki od njih bili optuženi za krivična dela u lovstvu. Sada je otvorena mogućnost da se školuju, ali je njihova prosečna stručna sprema i dalje niska i nedostaje permanentna edukacija“, priča Tucakov.

Iako nije bila zamisao da lovci preko plata mogu da ucenjuju lovočuvare, država je, kaže Stamatović, prepoznala problem i kao odgovor formirana je Lovačka komora koja između ostalog ima zadatak da licencira i kontroliše lovočuvare.

U Komori navode da su do sada doneli odluke o izricanju mere ukora pred isključenje za jednog člana, i vodili postupke mirnog rešavanja spora za još tri člana Komore. Osim toga, Komora je podnosila krivične prijave zbog fizičkih napada na lovočuvare ili ometanja u obavljanju posla. „Kada je reč o obavljanju poslova lovočuvara i sankcionisanja pojave kao što je nezakonit lov, Komora je u više navrata isticala probleme koje trpe lovni radnici u obavljanju poslova zaštite državne imovine. Bahato i neprofesionalno ponašanje rukovodstva pojedinih lovačkih udruženja, na kraju najviše štete čini samom lovačkom udruženju i savesnim lovcima, jer se neretko troškovi njihovih grešaka svaljuju na lovačko udruženje. Jedan od primera je slučaj sa lovačkim udruženjem u Mačvi, koje na ime izvršnih sudskih presuda povodom radnih sporova treba da plati više od dva miliona dinara", navodi se u pisanom odgovoru Komore.

Oni dodaje i da je opremljenost lovočuvarske i stručne službe na nivou je od 40 posto, dok 11 posto službenih lica ne poseduje ništa od opreme koju je dužan da obezbedi korisnik lovišta. „U ovakvim situacijama predsednik udruženja uglavnom ne snosi nikakvu odgovornost, već štetu koja je naneta udruženju koristi za okretanje članstva protiv službenog lica.“

Manipulacije brojkama

Korisnicima lovišta zakon je omogućio i da utiču na to koliko mogu čega da love. Naime, lovnu osnovu kao planski dokument koji se donosi na deset godina i između ostalog sadrži i plan odstrela, donose sami korisnici lovišta, a potvrđuje Uprava. „Najveći problem je što se donose na osnovu podataka koji nisu naučni. Kada su u pitanju populacije određenih vrsta koje su predmet lova, to su procene koje su vrlo često odokativne, odnose se na neke ranije dokumente i nemate u vidu odakle dolaze, a koriste se za vrlo ozbiljne proračune. Uozbiljite se, ljudi, postoji nauka i ona može da odgovori na to koji nivo eksploatacije je prihvatljiv", upozorava  Tucakov.

Ružić plastično objašnjava šta to znači u praksi: „Pošto lovci u lovačkim društvima sami broje divljač, oni izađu na teren i kažu 200 je bilo, mi možemo da ubijemo 50. Lovni inspektor dobije papir, podatke o prebrojavanju i stavi pečat. On nema način da prebroji svaku divlju svinju“, priča Milan Ružić.

A na osnovu planiranog odstrela, naplaćuje se i zakup. „Postoji cenovnik koji je Komora propisala, pa svaki korisnik lovišta na bazi planskog dokumenta uzme ulaznu cenu jelena i kaže deset posto od planske cene jelena je 4.490 dinara i za svako streljano grlo je dužan da uplati Pokrajini ili Republici. U proseku plaćaju oko 200.000-300.000 dinara“, objašnjava Stamatović. U Društvu tvrde da je prosek i niži, a da pojedina lovačka udruženja plaćaju i oko 200 evra. „Pa toliko popiju uveče u kafani, a vrednost koju dobiju može da se meri milionima evra", dodaje Ružić.

Iz Uprave ne negiraju da su planovi neadekvatni i zaostali, ali kažu da imaju nameru da u izradi novog zakona predlože da sistem planiranja izađe iz ruku korisnika i da planiranje obavlja država.

Bez kazni

Oni koji brinu o životnoj sredini, međutim, ni u činovnike države nemaju mnogo poverenja, jer oni su, kažu, i sami lovci. „Pa predsednik Lovačkog saveza Srbije Dragan Šormaz je narodni poslanik vladajuće stranke, i onda on piše otvoreno pismo direktoru policije u kome se žali što policijski službenici idu s našim članovima i pronalaze krivolov“, priča Milan Ružić. „Osim toga, među lovcima imate puno tužilaca, sudija, policajaca. Evo u Baču, dvojica od trojica policajaca koji su išli u pretres bili su lokalni lovci. U pojedinim gradovima predsednici lovačkih društva su načelnici policije. U Kikindi stalno nailazimo na žandarmeriju. Dakle, oni sami sebe kontrolišu. To bi bilo kao kad bi lopov čuvao zatvor ili koza kupus“, izričit je Ružić.

Rezultat takvog odnosa je, kaže, slab učinak pred pravosuđem. Od 94 prijave, koliko su oni podneli tokom poslednje tri godine, i više od stotinu koliko su podnele druge instucije, procesuirano je samo 15. „Pri tome su kazne bile neprimereno blage. Najveća je bila za nezakonit lov prepelica – dve osobe po 200.000 dinara. Pa jedna porcija od četiri divlje prepelice košta 50 evra, a odstrel jedne takve ptice je 250 dinara. Domaći prekršioci koje smo pronalazili sa punim torbama divljih ptica u Pančevu – 8.000 dinara. Krivolovac za jedno jutro to može da zaradi, a mi potrošimo mesece da ga uhvatimo i dokažemo“, dodaje Ružić.

I taj problem biće predmet novog zakona, obećavaju u Upravi za šume. „Krivični postupak jeste jako dug i sa neizvesnim ishodom, pa se dešava da se sklopi nagodba s tužiocem i plati u humanitarne srvhe. Ideja nam je da za određene vrste tih prekršaja uvedemo instrument zaštitne mere zabrane bavljenja lovom. Na primer, ustanovite da je neko na određenom delu bio bez adekvatne dozvole i dok traje postupak, njemu je zabranjeno da se bavi lovom. Ne postoji veća kazna“, priča Stamatović.

Novi Zakon o divljači i lovstvu trenutno je u fazi izrade, a u Upravi očekuju da će biti usvojen do kraja godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android