Kabul i Islamabad – partneri ili neprijatelji?

Od osnivanja Pakistana krajem 1947, odnos te zemlje prema susednom Avganistanu obeležavali su česti sukobi. U novembru 2012. činilo se da je sve ipak u redu. Kabul i Islamabad upućivali su pomirljive izjave i obećavali međusobnu pomoć u pregovorima sa talibanima. Ali pre nekoliko dana ponovo je došlo do napetosti. Avganistansko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da ono samo želi da pregovara sa talibanima iako je do nedavno bilo uvereno da je za dovođenje talibana za pregovarački stol, potrebna i pomoć Pakistana.

Početkom aprila portparol Ministarstva Janan Musazai prebacio je Islamabadu da sabotira mirovne pregovore i da je samo zainteresiran za veći uticaj u Avganistanu. Johen Hipler, stručnjak za Avganistan sa Instituta za razvoj i mir (INEF) na Univerzitetu Duisburg-Esen, kritikuje stavove Kabula: „Avganistan ne može da se stabilizuje bez Pakistana. Takođe, ni Pakistan ne može da se stabilizuje bez Avganistana. Taj spor je težak udarac dosadašnjim naporima.“

Nepoverenje i optužbe

Spor se vodi oko načina ophođenja prema talibanima sa obe strane granice. Pakistan prebacuje Avganistanu da talibanima dozvoljava prelazak pakistanske granice. S druge strane, Pakistan reaguje ispaljivanjem raketa na položaje u Avganistanu kako bi, navodno, oslabio radikalne islamiste. Avganistan optužuje Pakistan da talibanima pruža plodno tlo za širenje i razvoj njihovih ideja. Pakistanska tajna služba je 2007, kada je premijersku funkciju obavljala u međuvremenu ubijena Benazir Buto, podržavala talibane s ciljem da destabilizuju Avganistan.

Nedefinisana i što se kontrole tiče teška granica, duga je 2.500 kilometara i već 120 godina važi kao granica koja dvema stranama stvara probleme. Pakistanski novinar Rahimulah Jusufzai smatra da je najveći razlog za probleme između dveju zemalja istorijsko nepoverenje: „Nepoverenje vodi do toga da mali incidenti prerastu u napetosti i da postoji tendencija međusobnog optuživanja“, objašnjava Jusufzai.

Uz to stoji i činjenica da je Pakistan, pored Saudijske Arabije, bio jedina zemlja koja je 1996. diplomatski priznala vladu talibana u Avganistanu. Tek nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, i zbog pritiska SAD, Pakistan se distancirao od islamista. Sedište glavne organizacije afganistanskih talibana, takozvane Kueta-Šure, je u pakistanskom gradu Kueta.

Odnosi sa Indijom

Zato avganistanska Vlada od Islamabada zahteva učestvovanje u mirovnim pregovorima sa talibanima s obzirom na to da će se 2014. međunarodne snage povući iz Avganistana. Pakistan nema ništa protiv, ali postavlja uslove. Jedan pakistanski oficir nedavno je izjavio da njegova zemlja zahteva da Avganistan potpiše strateški dogovor u kojem se definiše šta će se dogoditi nakon 2014.

Tako je predviđeno da Indija ubuduće nema uticaja u Avganistanu i da avganistanska vojska trenira u Pakistanu, a ne, kako je planirano, u Indiji. Pakistan, naime, strahuje da bi, nakon 2014, u Avganistanu više uticaja mogle da imaju velike sile poput Kine, Rusije ali i velikog suseda Indije. Indija je, međutim, jedan od najvažnijih saveznika Kabula.

Plan za postizanje mira?

Pakistanski novinar i analitičar Rahimulah Jusufzai smatra da dve zemlje ipak mogu da reše trenutni sukob: „Pakistan i Avganistan su susedi, moraju da sarađuju. Moraju da postignu dogovor o određenim spornim pitanjima. Onda bi imali konkretan plan, pogotovo kada je reč o mirovnom procesu.“

Takvi dogovori nisu, međutim, ni na vidiku, jer ni SAD, koje su partner i jednom i drugom sukobljenom susedu, nemaju takav plan. SAD su u prošlosti ukazivale na Indiju kao mogućeg naslednika za preuzimanje odgovornosti u Avganistanu, što je za Pakistan predstavljalo težak udarac. Mnogi stručnjaci slažu se u oceni da, sve dok Pakistan i Indija ne reše svoje sukobljene interese kada je u pitanju Avganistan, Pakistan talibane u Avganistanu može da koristi kao sredstvo za vršenje pritiska i time ugrožava svaki pokušaj započinjanja mirovnog procesa u susednoj zemlji. Ako se to dogodi, mir na Hindukušu i dalje ostaje daleka budućnost.

Autori: Vaslat Hasrat-Nazimi / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković