Južni gasni koridor uskoro u pogonu
12. novembar 2020.
Južni gasni koridor (Southern Gas Corridor, SGC) je najveći projekat gasovoda na svetu od 2017. godine. Transjadranski gasovod (Trans Adriatic Pipeline, TAP), poslednji krak tog gigantskog koridora, gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana će, preko Gruzije, Turske, Grčke iz Albanije, a zatim preko Jadranskog mora, da stiže do juga Italije. Luka Šiepati, izvršni direktor TAP, tvrdi da je taj krak već spreman i da će gas poteći u predviđenom roku.
Južni gasni koridor je projekat koji je zdušno podržavao i američki predsednik Donald Tramp, jer će preko njega do potrošača u južnoj Evropi da stiže i američki ukapljeni gas s terminala u Grčkoj – a na njega su priključeni i terminali u Turskoj.
-pročitajte još: Za i protiv obustavljanja izgradnje Severnog toka 2
Ni sa novim predsednikom SAD se tu najverovatnije ništa neće promeniti: „S Bajdenom kao predsednikom SAD će se vratiti međunarodnoj akciji očuvanja klime. Teško je zamisliti da će Bajden na mestu predsednika da tako gura američki ukapljeni gas u Evropu kao što je to činio Donald Tramp, jer takvo fosilno gorivo je jasno u sukobu s njegovim planovima za klimu“, kaže Simone Taljipjetra iz briselskog instituta Brugel. „Ali to neće značiti nekakvu promenu kada je reč o Južnom gasnom koridoru, sasvim suprotno.“
Taj koridor je i ekonomski i politički projekat: ekonomski, jer pre svega italijanski potrošači mogu da očekuju da će većim izborom izvora gasa i njegova cena biti manja. A politički je tu bitno da se smanji zavisnost Evrope od Rusije. Kako objašnjava Šiepati, kapacitet TAP se, u zavisnosti od tržištu, može povećati čak i na 20 milijardi kubnih metara (BCM) prirodnog gasa godišnje, a gas iz Azerbajdžana pokrivaće oko 30 odsto potrošnje u Bugarskoj, 20 procenata u Grčkoj i oko 12 odsto u Italiji.
Da li je to siguran izvor?
Tom koridoru sada još nedostaje krak koji bi gas vodio uzduž istočne obale Jadranskog mora: „Infrastruktura TAP omogućava dovođenje gasa u zemlje zapada Balkana kojima nedostaje komercijalna ponuda gasa, kao što su Albanija, Kosovo i Crna Gora. Baš kao i tržišta koji imaju izuzetno malu potražnju, i koji to kupuju isključivo iz Rusije, kao što je Bosna i Hercegovina“, objašnjava Marijana Liakopulu iz instituta za energetsku bezbednost pri NATO. I ona ističe važnost planiranog Jonskog-jadranskog gasovoda iz Albanije, do Hrvatske, i još jedan LNG-terminal na Krku. To otvara mogućnost da se gas s Južnog koridora dovodi i u zemlje centralne Evrope kao što je Mađarska, koja praktično sasvim zavisi od gasa iz Rusije.
Istovremeno, taj gasovod je i osetljivo političko pitanje: čak i da se ne ulazi u trenutno političko ustrojstvo Azerbejdžana – a i Turske – tu je, da podsetimo, oružani sukob oko Nagorno-Karabaha između Azerbejdžana i Jermenije. „Ako taj sukob eskalira do tačke da ugrozi gasovod – koji doduše prolazi severnije od područja aktuelnih oružanih sukoba – to bi bila opasnost za status Azerbejdžana kao pouzdanog izvoznika gasa“, ukazuje Liakopulu.
Turska postaje važnija za Evropu
Ipak, ona misli da je rizik minimalan, jer je to gasovod od kojeg svi potencijalno imaju samo koristi. I turske diplomate – zbog politike Ankare inače nesklone Jermeniji – ne veruju da u tom oružanom sukobu preti opasnost po gasovod: „Ako Jermenija ikad bude pokušala da uništi infrastrukturu za eksploataciju nafte i gasa u Azerbejdžanu, to će neposredno biti usmereno protiv bezbednosti snabdevanja energijom Evropske unije“, procenjuje jedan turski diplomata. A malo je verovatno da će Jermenija želeti da na taj način poremeti odnose sa zemljama Evrope.
Najveći gubitnik Južnog gasnog koridora je zapravo – Ukrajina. Severnim tokom gas stiže iz Rusije u Nemačku, a sad je i ovaj gasovod zaobilazi. Ali Ukrajina, zbog napetosti sa susednom Rusijom, ionako sada kupuje gas sa zapada, tako da više nema razloga za ljutnju na Tursku: „Odnosi Turske i Ukrajine su se u poslednje vreme popravili, a promena uloge Turske na svetskom tržištu gasa nudi mogućnost da se ta saradnja proširi i na Ukrajinu“, objašnjava Gurkan Kumbaroglu sa Univerziteta Bogaziči.
Za njega Južni gasni koridor znači da će je Turska imati veći značaj za Evropu, jer prema očekivanjima, već sredinom sledeće godine će preko Turske potrošačima u Evropi da stiže 25,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje – a to je već 5,3 odsto potrošnje Evropske unije, prema podacima iz 2019. godine.