Juče mp3, sutra Zvezdane staze

U ormaru i na zidovima su nagrade, priznanja, diplome. Ovaj čovek je mnogo postigao, kažu nam u kancelariji Karlhajnca Brandenburga. Prema legendi, šef instituta Fraunhofer za digitalne medije i tehnologiju (IDMT) u Ilmenau u Tiringiji već godinama je jedan od najomraženijih ljudi u muzičkoj industriji. On je, zajedno sa svojim timom zaslužan za uvođenje audio formata mp3 pre tačno dve decenije. „Nikada nisam lično sreo nikoga ko je bio ljut na mene zbog toga“, kaže Brandenburg uz osmeh.

Međutim, on je upoznao mnoge ljude iz industrije, koji ga baš i nisu ozbiljno shvatali jer su smatrali mp3 zaludnom novotarijom. „Mnogi od glavnih igrača u industriji su mislili da je to simpatična stvar. Ali, oni su takođe rekli da je to suviše komplikovano za upotrebu.“ Danas je svet muzike drugačiji i nemački istraživač Brandenburg je primljen Hall of Fame interneta.

Njegove oči svetlucaju kada govori o tom istorijskom otkriću u audio tehnologiji, kojim je muzika odvojena od određenog nosača podataka. To je priča o slučajnosti, marljivosti i o pravom trenutku. „Mi nismo bili jedini koji su radili na smanjenju podataka audio fajlova, ali ostali su napravili mnogo grešaka“, kaže Brandenburg.

Slava i novac

Projekat je Brandenburgu doneo više od slave, ali: „Po mojim standardima ne bih rekao da sam bogat čovek“, kaže on sasvim direktno. Nemački zakon se pobrinuo da pronalazači imaju udeo u prihodima. I Fraunhofer godišnje dobija milionske iznose. Naime, svako ko koristi uređaje ili različite procedure made in Fraunhofer mora da plati, a to su proizvođači uređaja za snimanje i reprodukciju zvuka, računara i muzički distributeri. „To nije mnogo u pojedinačnom slučaju, ali kada saberete nekih sedam milijardi uređaja, onda je to poveća suma.“

Tantijemi još uvek stižu, ali u većini zemalja patenti imaju određeni rok trajanja. U Nemačkoj, u skladu sa zakonom, patenti su zaštićeni 20 godina, što je standard Svetske trgovinske organizacije. Dakle, pre ili kasnije, novac će prestati da stiže. Ali, Brandenburg već vidi sledeću veliku stvar. „To je nešto poput holodeka u Zvezdanim stazama. Ne samo da se čuje muzika, nego se oseti cela atmosfera u džez klubovima!“

Okružen zvučnicima

Naravno to nije potpuno novo, ali možda je novo to što bi ovaj put moglo da se uradi kako treba. U podrumu instituta rukovodilac projekta Kristof Sladežek pokazuje audio budućnost na kojoj radi njegov šef. On sedi ispred dva monitora – levo je virtuelna mikseta, desno je prikazan zvuk proizveden u laboratoriji. Iz 12 zvučnika na crnim zidovima čuje se pop muzika. Prilično dobro, pomislite u prvom trenutku. Zatim Sladežek posegne za mišem, pomeri simbol i pevačica je iznenada iza mene. Slušalac čak može da je postavi pored sebe.

Tehnologija iza ovog zvučnog pejzaža, zasnovana je sintezi talasnog polja, koji je razvijen u kasnim osamdesetim godinama u holandskom gradu Delftu. Pri tom, kompjuter šalje svakom zvučniku u sobi poseban zvučni signal, stvarajući talasne frontove koji odgovaraju prirodnom izvoru zvuka, glasa ili instrumenta. Sladežek kaže: „Zvuk u sobi je savršeno izmiksan i potrebno nam daleko manje zvučnika nego ranije“, kaže on. Ranije im je za takav efekat bio potreban 81 zvučnik u crnoj sobi!