Juče više ne postoji

Beogradski izbori su označili kraj partijske scene Srbije kakvu smo znali. Balansa tu nije bilo najkasnije od 2014. kada Srpska napredna stranka počinje da ređa apsolutne pobede na svakim izborima – od mesnih zajednica u Leskovcu do predsedničkih – ali je prošla nedelja u glavnom gradu pokazala da od starih izvesnosti više nije ostao ni kamen na kamenu . Magazin Nedeljnik piše o „kraju petooktobarske republike“.

Od četiri politička orijentira koji su obeležili devedesete i dvehiljadite, samo je Socijalistička partija Srbije nekako prešla cenzus, dok je za Srpsku radikalnu stranku, Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije u pitanju goli opstanak.

Razne se cinične pošalice mogu naći o izborima u Beogradu. Ona recimo da su demokrate su svom bastionu ostale ispod cenzusa čak i u Krugu dvojke, da je za njih – i još tri strančice u koaliciji – glasalo tačno onoliko ljudi koliko Balša Božović ima pratilaca na Tviteru. Taj je šef beogradskog odbora DS podneo ostavku na funkciju, a u nedelju bi tim putem trebalo da krene i lider stranke Dragan Šutanovac koji je bio kandidat za gradonačelnika. Demokrate su inače proteklih dana otišle u razumljivu ilegalu, propast je takva da se tu malo šta može reći.

U njihovo ime je govorio bivši predsednik zemlje Boris Tadić, jedan od onih koji koketiraju sa ujedinjenjem „starog DS“. On je za televiziju N1 rekao da ne misli da treba da podnese ostavku niti da je pametno ukidati stranke i sve prepuštati mladim ljudima.

„Naravno da sam uvek u mogućnosti da odstupim iz politike, ali vrlo bih rado da vidim šta je alternativa svemu tome. Ti koji pokreću to pitanje imaju dva razloga: jedni sa namerom da se pokrene promena u srpskoj opoziciji i njima odajem priznanje. A drugi to rade u korist Aleksandra Vučića koji jedva čeka da mu na scenu stupe neki novi ljudi bez ikakvog iskustva“, rekao je bivši predsednik.

Tadić je bio „prvi zalogaj“

Pitanje „obnove“ stranke već sada deluje pasé – em DS na ovim izborima, ujedinjen sa strankama bivšeg predsednika Tadića i bivšeg premijera Živkovića, nije došao ni do pola cenzusa, em trenutno jačim igračima iz nekadašnje DS – Đilasu i Šapiću – ne pada na pamet da se ujedinjuju sa strankom koja je u toj meri opterećena lošim imidžom da je pitanje da li će preživeti. Draganu Šutanovcu je u toj situaciji malo šta ostalo do podnošenja ostavke i ostaje da se vidi da li će partijski establišment posle godina previranja iznedriti neko sveže lice.

„DS je stranka čiji su istorijski značaj i uloga u srpskoj politici nesporni i zaista je tužno gledati kako već godinama lagano odumire i luta“, navodi Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme. „Zaista ne znam da li je Boris Tadić u pravu kad kaže da mladima ne treba prepustiti sve jer će ih Vučić pojesti. Pa ove starije je već pojeo, a baš Tadić mu je bio prvi zalogaj“, podseća ona za DW. Tadićevo cepanje DS pred izbore 2014. bilo je možda udarac od kojeg se ta stranka više nikada neće oporaviti.

Prvi je sa ostavkama izašao pokret Dosta je bilo gde je odstupilo celokupno Predsedništvo na čelu sa Sašom Radulovićem. On je svoj pokret uveo u koaliciju sa Dverima premda su oba partnera ponavljala da ni pojedinačno ne bi imala problema da pređu cenzus. Na kraju nisu bili blizu ni zajedno, pa izgleda da im je vratolomna koalicija donela više štete nego koristi.

 - pročitajte još: Osvrt nemačke štampe: „Bitka za Beograd“

Kako DW doznaje u vrhu pokreta DJB, još se ne zna hoće li se lider u ostavci Radulović opet kandidovati za funkciju. Poslanik DJB Nenad Božić je na Tviteru ironično prokomentarisao: „Da odem, a da se opet vratim.“ Jovana Gligorijević o tome kaže: „Ne mogu da zamislim DJB bez Saše Radulovića na čelu, jer je to izraženo liderski pokret, čiji je politički identitet potpuno izjednačen sa Radulovićem.“

Uz ovo ide i jedna začkoljica – premda je saopšteno da su podnete ostavke u „stranci“ DJB, ova politička grupacija još nije registrovana kao stranka. Postoje dva pravna lica koja funkcionišu: Udruženje građana DJB i Grupa građana DJB koja je izašla na izbore i na čiji konto stiže novac zbog učešća u radu Skupštine Srbije. Na oba mesta je i dalje odgovorno lice Saša Radulović.

Lideri, lideri, ko vas je zvao…

Kod drugih je svest o fijasku, čini se, još manja. U nekadašnjem opozicionom bastionu Beogradu je tako Demokratska stranka Srbije osvojila manje od deset hiljada glasova, njen lider Miloš Jovanović govori samo da „pitanje poverenja neće biti zaobiđeno“. LDP je uzeo manje od 2.000 glasova, od toga tačno dva na biračkom mestu gde je glasao Čedomir Jovanović sa suprugom. Ni njemu ni Vojislavu Šešelju ne pada na pamet da podnesu ostavke u strankama.

„Ukoliko ste pokazali da ne možete da mobilišete ljude da glasaju za vas ili da vas slede, onda ne bi trebalo da budete lideri“, rekao je o tome za DW Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka. „U politici ima i drugih stvari osim biti predsednik stranke i lider koji izlazi na konferencije za štampu i zauzima neko do prvih mesta na listi. Dobar deo stranačke politike bi to konačno trebalo da prihvati.“ 

U najtežoj situaciji od obnove višestranačja, sa manje prilike da se vidi u medijima nego devedesetih i bez ikakve podrške spolja, opozicija bi morala da tabana više nego ikad. Da prođe svuda kuda prolaze aktivisti SNS deleći pakete sa brašnom i uljem, da se neumorno bori za svaki glas.

U tome će im odmoći defetizam u sopstvenim redovima, ali i hronična besparica. Gde naći hiljade ljudi koji su spremni da iz entuzijazma i labave nade u bolje sutra mnogo rizikuju i mnogo rade? Potrebno je, rekao je Pavićević, stvaranje takve alternative i takve vere u boljitak da su građani spremni da opozicionim delovanjem i glasanjem plate određenu cenu.

Nova šansa najesen?

„Da su ostavke dovoljne za oporavak opozicije – nisu“, kaže i Jovana Gligorijević. „Problem je što niko, ni političari, ni analitičari, pa ni mediji, nemaju ideju šta treba da se dogodi pa da opozicija dobije snagu primerenu jednom demokratskom društvu. Nije ovde reč o tome da Vučića i SNS treba srušiti, nego o tome da je nezdrav ovakav odnos snaga i u Narodnoj skupštini i u lokalnim samoupravama, gde jedna opcija ima ne dominaciju, nego supremaciju, jer nema kontrolnog faktora.“

Vučić, kojem je bit moći u permanentnoj kampanji i svakodnevnom čitanju ispitivanja javnog mnjenja, do sada je išao iz izbora u izbore ne bi li držao stranku u stalnom ratnom stanju, medije na kratkom povocu, a opoziciju na ivici ponora.

Paradoksalno, posle beogradskih izbora se prvi put javlja realna potreba za vanrednim parlamentarnim izborima jer opozicija u Skupštini više nema nikakav legitimitet. Najjači igrači su van parlamenta, pre svih Đilas podržan Jankovićem i Jeremićem. Šuška se da će se glasati već najesen pre nego što se do kraja dovede stvar sa Kosovom. To je prilika opoziciji da se konsoliduje i pokaže nova lica i novi način borbe – ili da sasvim nestane.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android