Još jedna „nedelja istine“

Kalendar otplate grčkih kredita je dobrano popunjen: sve počinje 1. maja otplatom 200 miliona evra Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), a onda, do sredine juna, slede dalje tranše za MMF do ukupne vrednosti od oko 2,5 milijarde evra. To je vraćanje kredita koje je ova finansijska institucija dodelila Grčkoj u okviru "spasilačkog paketa".

Šefica MMF Kristin Lagard je prošle nedelje jasno stavila do znanja da hoće otplatu u zakazanom roku i da MMF tokom proteklih 30 godina nijednom nije produžavao taj rok: „Nikada nismo imali slučaj da jedna razvijena zemlja traži odgađanje otplate“, rekla je Lagardova: „i nadamo se da ni Grčka to neće učiniti. Ja lično to ne bih podržala; MMF je institucija koja se bazira na pravilima“. Ovo poslednje u prevodu znači: ne možemo da izađemo u susret Grčkoj jer to zabranjuju naša pravila.

„Institucija koja počiva na pravilima“ – tom formulom se često u svojim govorima služi i Mario Dragi, šef Evropske centralne banke (ECB). Pri čemu ta „pravila“ često mogu da se tumače na razne načine. Tako velika kupovina državnih obveznica, po mišljenju mnogih kritičara, nije pokrivena mandatom ove banke. To ipak ne sprečava Dragija da svakog meseca u tržišta upumpa 60 milijardi evra.

I ECB vrši pritisak

Prema sopstvenim pravilima, ECB nije smela ni da dalje prihvata grčke državne obveznice kao osiguranje onda kada je njihov rejting sišao u podrum. Ali, to pravilo je izigrano jednom – na brzinu donetom – specijalnom dozvolom. U februaru, ubrzo nakon što je Aleksis Cipras postao premijer Grčke, ECB je ukinula tu specijalnu dozvolu i tako odsekla Grčku od važnog izvora finansija. Zvanično obrazloženje za tu meru: nije više moglo da se računa sa tim da će ekspertiza reformskog programa biti uspešno okončana.

Otada grčke banke više nemaju direktan pristup novcu ECB i upućene su na kredite za hitne slučajeve koje dodeljuje Grčka centralna banka. A ti krediti ne samo što su skuplji, već mora da ih blagoslovi i ECB. Ona povremeno podiže gornju granicu iznosa takvih kredita, ali u mnogo manjoj meri nego što je to rađeno za vreme prethodne grčke vlade.

Regularno podizanje kredita na tržištu kapitala za Grke - nije opcija. Posle sastanka grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa i šefice MMF Kristin Lagard u Vašingtonu prošle nedelje, prinos na trogodišnje državne obveznice je porastao za 27 odsto, što je najviša vrednost od otpisa dugova 2012. godine.

Nigde novca

Grcima je zato stalo do brze isplate već obećane pomoći od 7,2 milijarde evra. Ali, davaoci trenutno nisu raspoloženi da je isplate jer smatraju da su reforme koje je sprovela Ciprasova valda nedovoljne.

Dvadesetog februara, evrozona se dogovorila da program pomoći Grčkoj bude produžen do juna. To nije učinilo stvari jasnijim. Grci taj potez tumače kao „novi okvir“, kako ga je Cipras nazvao u jednom pismu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Ostale zemlje Evrozone u tome vide samo obavezu da Atina nastavi sa politikom štednje.

Upravo to odbija Grčka vlada. Ona je, uostalom, i izabrana zbog obećanja da će obustaviti ispunjavanje uslova koje smatra nesocijalnim i ekonomski kontraproduktivnim. Alternative koje je ta vlada dosad ponudila odbačene su kao nedovoljne.

Zbog praznih kasa, šefica MMF Lagard sada opominje sve učesnike ove priče da požure: „To nije stvar koja može da se reši političkim dogovorom donetim u poslednjem minutu“.

Sledeća šansa u Rigi?

Grčki premijer Cipras je prošle nedelje izrazio optimizam u pogledu postizanja dogovora do kraja meseca, iako još ima sporenja oko reformi tržišta rada i penzionog sistema, kao i na planu povećanja poreza i privatizacije.

U petak, 24.4, ministri finansija evrozone će se ponovo sastati u Rigi. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je već rekao da nije siguran da će sledeća nedelja doneti nešto novo...

Pritisak na grčku vladu da se povinuje uslovima davalaca kredita se povećava iz dana u dan. Cipras je već počeo razgovore i sa Grčkom pravoslavnom crkvom – njen poglavar Hijeronimus II je ponudio pomoć – imetak crkve vredi više milijardi evra.