Jedne subote u Černobilju ili Fukušimi

Rusko-nemačko-ukrajinska produkcija pokušava da rekonstruiše 24 sata nakon nesreće koja se dogodila u atomskom reaktoru u Černobilju. U centru pažnje je privatna, intimna priča jednog sovjetskog zvaničnika. Scenario dakle, nije tipičan za filmove katastrofe.

„Subota je, sunce sija i trava je zelena. Još je zelena... Nevina je subota, a ljudi su bez milosti prepušteni svojoj sudbini“ - tim rečima opisuje atmosferu u svom filmu ruski reditelj Aleksander Mindadze. On koristi nuklearnu katastrofu u Černobilju kao kulisu za svoju priču.

Njen glavni lik je Valerij Kabiš, mladi, lojalni član partije. On saznaje za nesreću u reaktoru i za početne pokušaje odgovornih političara i tehničara da je zataškaju. Odlučuje da pobegne sa svojom devojkom, ali ne stižu na voz, pa su osuđeni da ostanu na kontaminiranom području.

Mindadze prikazuje sasvim običnu svakodnevnicu mladog para. On odlazi na venčanje na kojem ljudi, ne sluteći katastrofu koja se nadvila nad njima, razuzdano slave. Pije se, pleše, priča... Među gostima izbija svađa, oni se mire - sasvim obična svakodnevnica ljudi u Černobilju. Reditelj ne želi da pokaže konkretne posledice zračenja niti načelno tematizuje problem nuklearne energije.

„Jedne subote“ je priča o sovjetskom društvu 80-ih godina prošlog veka, 24 sata nakon nesreće su sabijen u široku panoramu društva. Dok ljudi slave, zemlja je na rubu provalije. Nuklearna katastrofa postaje alegorija implozije socijalističkog društva.

Godinama pre nesreće u Černobilju ruski redatelj Andrej Tarkovski je 1979. godine u svom filmu „Stalker“ iskoristio jednu nuklearku za pozadinu svoje priče. On je tada interpretiran kao apstraktno umetničko upozorenje.

Neki drugi filmovi sa Zapada bili su konkretniji, najpoznatiji je verovatno holivudski film „Kineski sindrom“ sa Džejn Fondom i Majklom Daglasom u glavnim ulogama. Taj film, koji je snimljen iste godine kada i „Stalker“, podstakao je ozbiljne rasprave o atomskoj energiji.

Opasnost od radioaktivnosti u istoriji filma se pre svega tematizovala u kontekstu posledica bacanja atomske bombe i pretnje od drugog nuklearnog oružja. Nesreće u nuklearkama su fenomen koji je postao aktuelan tokom poslednjih godina, ali uglavnom se radilo o komercijalnim blokbasterima i klasičnim filmovima katastrofe.

Film Aleksandera Mindadzea, koji je prikazan u takmičarskoj konkurenciji ovogodišnjeg Berlinala, zato je popunio svojevrsnu rupu u filmskoj produkciji. Prepoznao je to i njegov nemački distributer. Njegov dolazak u bioskope bio je planiran za 21. april, ali je, na žalost, nakon katastrofe u Japanu, postao goruće aktuelan, pa je već sada počeo da se prikazuje na velikim platnima.

Autori: Johen Kirten / Dunja Dragojević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković